Бисери Соње Бисерко
А Србији оставите да живи по најсавременијем моделу управљања и уређивања друштва и државе – Светосављу и да аргументовано, основано по свим аспектима ужива поверење и у срадарњи са Руском Федерацијом.
А Србији оставите да живи по најсавременијем моделу управљања и уређивања друштва и државе – Светосављу и да аргументовано, основано по свим аспектима ужива поверење и у срадарњи са Руском Федерацијом.
Фонд браће Рокфелер, на пример, поред осталих у Србији, финансира и Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије…
Да Срби данас владају Србијом, после сведочења и лажи у Хагу, Соњи Бисерко би био одузет пасош, конфискована је имовина и добила би шут у дебело месо. Исто бих учинио и са Јеленом Милић, Соњом Лихт, Наташом Кандић, Латинком Перовић и Загорком Голубовић. Као прилог, ишао би поздрав којим би их поздравио и мој покојни Звонко Миленковић-Сисоје, из „Рокера с Мораву“: „…Море, марш, кад ти лепо кажем!“.
Сви који су на „Распетом Исусу” показали да немају никакву меру, на „Сребреничкој подвали” показују да немају никакву доследност
Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко објавио списак 57 „националистичких“ професора и научних сарадника са Београдског универзитета који морају бити позвани на „одговорност за своје деловање“, а њихови радови „цензурисани“
Није проблем што Србија има Соњу Бисерко, Наташу Кандић, Жене у црном и ресто шизофрених јахачица метли, већ што оне имају Србију – мемљиви, смрдљиви отирач пред вратима свог прага којег се, ето, толико стиде. Да ли је, рецимо, у случају Радомира Почуче победила правна држава, и зашто није? Како је то гиљотина по потреби и европска вредност и средњевековно зло, па како коме затреба?!
Тврдила да је Устав из 1990. године изазвао сецесију у СФРЈ. Означила Добрицу Ћосића као архитекту национализма. Тешке оптужбе на рачун СПЦ, САНУ, али и нових лидера. Новак Лукић: Хтела да увећа број хрватских жртава
Фашистичка невладина организација „Жене у црном“ најавила је да ће сутра 26. марта на Тргу Републике у Београду комеморативним скупом обележити 15 година од „злочина над албанским цивилима на Косову“. Скуп је одобрен и подржан из врха српске власти.
Оно што јавност треба да зна је чињеница да су се Биљана Ковачевић–Вучо, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Чедомир Јовановић и остали шиптарски лобисти залагали да се Шиптари безусловно ослободе! Обавештавам светску јавност да су сви они добили паре од Шиптара које су Шиптари зарадили продајући људске, српске органе. Најпрљавије паре на свету!
Ова хистерична заговорница новог поробљавања Србије својевремено је била помоћни члан Међународне кризне групе (МКГ) за Балкан, члан за прикупљање података са терена (шпијунирање), у време када је шеф МКГ био агент ЦИА Џејмс Лајон.
Тешко је разматрати лик и дело Соње Бисерко, не разматрајући лик и дело друге „ружније половине“ овог антисрпског двојца: назочне госпође Кандић.
Рођени брат Соње Бисерко погинуо је као припадник злогласног усташког Збора народне гарде у борбама са крајишким Србима, код Госпића, раме уз раме са познатим усташким злочинцем Миром Баришићем.
Соња Бисерко, осведочени србомрзац и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, биће сведок Хрватске у тужби за геноцид против Србије пред Међународним судом правде у Хагу. Бисерко је један од три сведока које је до сада пријавио хрватски правни тим.
Најава тужиоца за ратне злочине Србије да ће ускоро започети са процесуирањем и оних злочина којима Хашки трибунал није успео да се позабави, наводећи случај Штрпце, наишла је на огорчење у Републици Српској.
План окупације из 1999. године, за који се веровало да је немогућ, спроведен је – без испаљеног метка, испод жита, полако и постепено.
Ко су особе и њихове организације које су оштро осудиле данашњу ослобађајућу пресуду хашког трибунала, којом су на слободу пуштени Јовица Станишић и Франко Симатовић, који су у затвору провели 10 година, без иједног доказа
Недавно је једна „србска“ организација објавила списак антисрпских невладиних организација и медија, који се финансирају из сумњивих иностраних каса, те их стога они сматрају „шпијунским“ и „издајничким“. Ова листа је на пар дана, поприлично, уздрмала домаћу јавност, али и подсетила српску интелигенцију да поново размисли о проблему субверзивног деловања такозваног непрофитног сектора на националну безбедност Србије.
Не треба велика анализа да се дође до закључка да НВО сектор у Србији никако не може бити оаза која егзистира ван корупмираног система и ван корумпираног државног апарата.
Последњих 48 сати међу антисрпским невладиним организацијама влада невиђена паника, па смо у медијима могли да се наслушамо разних пројекција о томе шта су, зашто су, са којим циљем и по чијој наредби СНП НАШИ објавили црни списак – како им њихови блиски саучесници који држе медије тепају – „неподобних“ организација.
Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохији, чвршће него нокат за месо. Кренуло је од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократској партији, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића.