Наметнута теза о Србима као освајачима лагано заобилази истину да у античкој, потом средњевековној и најзад, нововековној повести, никада, у значајном броју, у Македонији и Тракији нису живели Грци – све до краја Великог рата и егзодуса хришћана из Мале Азије.
Реч је о најстаријем календару познатом историји. Настанак тог календара се везује за 6. миленијум п.н.е., за период винчанске културе. Наводно календар почиње од настанка света 1. септемвра 5508. године пре Христа. Датум бележи у формацији – година-месец-дан и има само два годишња доба – лето и зиму (или по народном веровању – Ђурђевдан и Митровдан).
Историја Срба је „унакажена и украдена“ и створена је једна пропагандна историја против Срба која је формулисана у Бечу, убачена преко Берлинског конгреса и која нам је наметнута.
Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем хрватске државе
Нико и никакав „изам“ нема права да пренебрегава читав један историјски период и да најбројнији, словенски народ Европе смешта на маргине историје, идући чак толико далеко као што је то учинио Хегел, прогласивши Словене за „неисторијски народ“!
Прихватајући такозвану берлинско-бечку школу, понекад се чини као да смо се ћутке помирили са мало је рећи – фалсификованим историјатом према којем Срби у најмању руку не представљају аутохтони народ у Подунављу и на Балкану.
Када је српска рука исписивала непревазиђено „Мирослављево јеванђеље“ сви европски владари су се у то време потписивали палцем десне руке! Мало је познато да је прва улична расвета на свету била у Грачаници!
Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића.
