Пише: Душан Јакшић
Недавно је једна „србска“ организација објавила списак антисрпских невладиних организација и медија, који се финансирају из сумњивих иностраних каса, те их стога они сматрају „шпијунским“ и „издајничким“. Ова листа је на пар дана, поприлично, уздрмала домаћу јавност, али и подсетила српску интелигенцију да поново размисли о проблему субверзивног деловања такозваног непрофитног сектора на националну безбедност Србије. Исто тако ова иницијатива нас је постакла да размислимо колико је могуће да се једна мала Србија ослободи ових деструктивних друштвених чинилаца инфилтрираних у њен систем.
ШТА СУ ТО НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (НВО)?
Већ у животињском свету можемо приметити потребу живих бића да се удружују зарад неког заједничког интереса, па зато и познајемо термине као што су чопор, крдо, јато… Човек важи за најинтелигентније биће на планети Земљи, али и за најсоцијалније. Зашто је у затворима широм света „самица“, једна од основних санкција у пенолошком систему? Из простог разлога што је човек друштвено биће и јако тешко подноси асоцијализацију.
Од свог постанка, човечанство памти удруживање људи, па и њихових средстава, зарад неког јавног добра. То се радило кроз разне правне облике, а у нас Срба, то су најчешће биле задужбине, легати, фондације. Још од Немањића, па све до данас, задужбинарство је представљало трајно даривање своје приватне имовине у јавне, добротворне сврхе. Руководиоци те имовине имали су одређени културно – просветни задатак.
Невладине организације представљају, по позитивном законодавству, свако удруживање три или више особа које имају заједнички циљ, а при томе не зарађују профит и нису у саставу званичних државних институција. Званичан назив за невладине организације у Србији је удружење грађана, односно удружење. Због различите терминологије широм света, организација УН је 1945. године повељом установила јединствен термин – невладине организације, који је по многима, ушао у широку употребу након тога што је амерички председник Роналд Реган 1983. основао Националну задужбину за демократију (НЕД), као парадржавну институцију за финансирање невладиних организација које раде на промовисању и унапређивању демократије.
СУБВЕРЗИВНО ДЕЛОВАЊЕ НВО
Крајем прошлог века владе великих сила, пре свега САД, а потом и других западноевропских земаља, су посредством својих обавештајних служби, почели да користе невладин сектор других држава да би се бавили пропагандно – субверзивним активностима за рачун државе финансијера, а најчешће у име демократије и људских права. Субверзивне активности ових институција су покривене другим активностима, па их је зато тешко правовремено уочити и идентификовати њихове носиоце. Како лепо примећује професор Радомир Милашиновић, декан факултета безбедности, НВО смеју спроводити пропаганду, али у оквиру онога што је дозвољено, односно у оквиру статутарних циљева, а никако не би смели непријатељску пропаганду, индоктринацију, психолошку субверзију и друге делатности којима се угрожава уставни поредак, безбедносни, друштвени, политички и други интереси земље. Таква непријатељска пропаганда је као правна категорија илегална, па би требала да сноси и одређене консеквенце.
Са овог аспекта, све институције које се баве оваквом делатношћу у нашој држави, могу се назвати антисрпским, „шпијунским“, а ако их спроводе домаће организације, онда слободно и издајничким.
Поред горе наведене Националне задужбине за демократију (НЕД), као финансијере невладиних организација које су се широм света вршиле тзв. ненасилне револуције, најчешће видимо потписе Агенције САД за међународни развој (USAID), FREEDOM HOUSE и многе друге. Сви они који су сумњали у интересе умешаности САД-а у унутрашња питања других држава, уверила је чувена „Стратегија ниског интензитета“, усвојена средином ’80их година 20. века, која представља систем теоријских ставова о вођењу војнополитичких сукоба с циљем свргавања легалних власти и рушења система или заштите проамеричких режима.
НЕНАСИЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (ОТПОРИ)
Невидљива рука Сједињених Америчких Држава која је рушила легитимне режиме бивших социјалистичких или исламских држава на почетку 21. века, постала је видљива у облику стегнуте шаке тј. песнице. Пелцер је направљен на простору бивше СР Југославије, за време обарања система на чијем челу је био Слободан Милошевић. Студентска, омладинска организација Отпор показала се као добар пример инострано финансиране, невладине организације која је учествовала у ненасилној револуцији. Њени чланови су као узор водани широм света, где год је постојала потреба да се понови српски сценарио. Српска невладина организација „ЦАНВАС“, односно Центар за ненасилну акцију, коју су организовали бивши отпораши, постала је део система НВО специјализованог за што мирније рушење „неподобних“ државних уређења. Тај систем функционисао је тако што су западни центри моћи путем својих обавештајних служби, а преко НЕДа и Фридом хауса финансирали логистику и обуке, коју је вршио ЦАНВАС. На тај начин београдски сценарио је уродио плодом у Грузији (Кмара, 2003), Украјини (Пора, 2005), Либану (2005) и Египту за време Арапског пролећа (или боље рећи јесени). Овакве омладинске организације постоје у Азербејџану (Јок), Албанији (Мјафт) и Узбекистану (Болга), док су колапс доживеле у Русији и Белорусији. Белоруски покрет Зубр, који је у два наврата покушавао да свргне владу Александра Лукашенка, једина је „копија“ Отпора која није успела да изврши револуцију.
ПУТИНОВ РЕЦЕПТ
Оборна или одбрана је руски омладински покрет основан 2005. године, кога за разлику од сличних покрета у свету, карактерише непостојање уређене организације нити руководиоца. Постоји у близу тридесет градова широм Русије и бави се организовањем антивладиних протеста ради дестабилизације режима Владимира Путина.
Како би сасекли у корену потенцијалну обавештајну делатност на својој територији, руска Дума је у јулу месецу прошле године, изгласала закон по коме се свим невладиним организацијама на територији Русије које се баве политичким деловањем а добијају финансијска средства из иностранства додељује статус „страних агената“. По слову овог закона „страни агенти“ ће имати обавезе чешће да подносе финансијске извештаје, а приликом публиковања материјала мораће да нагласе свој „агентски“ статус. Закон је наишао на негодовање запада на шта је законописац образложио да су такве структуре дефакто страни агенти, што не значи да врше обавештајну или шпијунску делатност.
Да ли Путиновим рецептом могу да се излече и српске болести?
На жалост, тешко. Срби су, историјски гледано, велика тј. значајна нација, али српска држава двадесетпрвог века је мала држава. Војно – економски и политичко – територијално, Србија није субјект у међународноправном поретку који може да води спољну политику у интересу свог народа, без директне помоћи неке светске силе. Од почетка овог века па до данас, Србија није имала проруску владу, тако да, ако се не догоди изненађујући заокрет, Путинов лек ће остати на негативној листи, а наши животи остаће у рукама „агената“ и западног крупног капитала.
