Јединица

Зашто је ЈСО славила Аранђеловдан?

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Када је Ресор државне безбедности у фебруару 1995. године преузео објекат у Кули и ту сместио главну базу ЈСО, званично су му дали назив – Центар за обуку специјалних јединица „Радослав Костић“. Костић је био истакнути припадник и официр „Црвених беретки“ који је вршећи своју дужност јуначки погинуо, током битке на Гладном брду у Западној Босни, на Аранђеловдан, 21. новембра 1994. године.

Тај дан се памти као најтежи и најжешћи борбени дан. На тај исти дан, у акцији, тешко је рањен и Ненад Бујошевић – Рамбо (у романима Милорада Улемека познат под надимком Буба Занети). Примио је три метка од којих један прострелно кроз ногу, други кроз руку и трећи у главу. Метак му је поломио вилицу на три места. Тада је стао на ноге, запалио цигарету и преко мотороле се јавио саборцима са речима: „Ја већ трећи пут пушим“. Колико је тешка била борба, указује и чињеница да су га ратни другови, који су га борбеним возилом покупили, преко мртвих газили како би стигли до санитета.

Ненад Бујошевић Рамбо

Јутро је почело са муџахединским покличима „Алаху екбер“ и „текбир“ који су долазили са непријатељске стране. У потпуном окружењу од стране далеко бројнијег непријатеља, на врху једног брда, мала група „отписаних“ је успела да се после десетак сати жестоке борбе пробије, из наизглед безизлазне ситуације и са неочекивано малим губицима.

Тог 21. новембра 1994. године, на Аранђеловдан, у борби са 505. бужимском бригадом, 5. корпуса такозване армије БиХ, поред Радослава Костића – Колета, погинуо је и Димитрије Јашек – Мита припадник Српске добровољачке гарде. Том приликом је рањено и око 20 наших бораца. Губици на страни непријатеља су били велики али немамо податак о њиховом броју.

Gladno-brdo-20-11-1994

Коле и Мита

У знак сећања на тај тежак дан, на наше погинуле и рањене другове, Аранђеловдан је изабран да буде слава наше Јединице и није само пука симболика. Иначе, на око 50 локација на ратиштима у Републици Српској Крајини, Републици Српској, Космету и на другим ратним подручјима, погинуло је 47 припадника „Црвених беретки“, док је 270 рањено. На Косову и Метохији погинуло је 11 наших другова из Јединице и то од почетка марта 1998. до повлачења снага безбедности из јужне српске покрајине јуна 1999. године.

Припадници Јединице су часно извршавали све постављене задатке.

ВУКОВИ, СРЕЋНА НАМ СЛАВА!

Детаљније о овим акцијама читајте у књизи Милорада Улемека Легије

Милорад Улемек Легија - БАБО

Коментари (10)

  1. Наташа каже:

    Срећна слава Вукови

  2. Симке Симон каже:

    СРЕЋНА СЛАВА ДОМАЋИНИ И СРБСКИ ВИТЕЗОВИ НА МНОГО ГОДИНА У ЗДРАВЉУ,РАДОСТИ И ВЕСЕЉУ! БОГ ВАМ ДОБРО ДАО У ДОБРИ И У ЗЛУ,ЈЕР ВИ СТЕ ЈАЧИ ОД СВАКЕ ЛАЖИ!

  3. kec каже:

    Slava vam i hvala za RSK…cekam oda vratimo na Kosovu…

  4. Александар каже:

    Срецна слава ЈУНАЦИ

  5. MILJAN каже:

    Branimo svoju domovinu kao sto je Arhistrateg branio svoje carstvo pa ce i nase carstvo biti carstvo nebesko.Sve manje Srba,branimo SVOJ ROD I POROD ZAR JE TO GREH OD BOGA

  6. ВИТ каже:

    Поздрав пријатељи!

  7. yt1prm каже:

    SRECNO i dugovecno vrati te nam se braco !

  8. Spreman sam kad god zatreba!!! каже:

    Срећна вам слава спартанци моји!

  9. Slobodan каже:

    srpski junaci se pamte i slave
    srecna Slava junacima

  10. zare каже:

    sklonite tog trgovca brasnom,da neprlja ove junake!!

Напиши коментар