Представљена фреска на којој су приказани погинули борци
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Савременици од Синаја до Москве Светог Саву поштовали су као великог дипломату и државника. У четири ока разговарао с византијским царевима, султан га гостио, контактирао са папом…
Амин, Господе! Буди с нама, јер тонемо. Јављај се што чешће и у што више срца људских. Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештере срца људских, као што си негда осветлио и загрејао пештеру Витлејемску присуством Својим.
Отаџбина је оно на што нас данашњи дан упућује да мислимо. Црква наша говори нам о две отаџбине. И Косовска епопеја понавља и потврђује визију цркве, визију двеју отаџбина. Земаљска и небесна отаџбина. Царство земаљско и царство небесно.
Да ли има хероја и у нашем времену, или они сви припадају искључиво прошлости? То је питање, драга браћо, које нас увек онда узнемирује, кад год погледамо по једноликој маси људи, заузетој ситним бригама и загрејаној ситним страстима.
Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу.
Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо: „Важно је „данас“, „сада“ и „овде“, а после како год буде.
Стигао је још један српски православни цртани филм намењен омладини — филм о Растку Немањићу — Светом Сави. Деца ће бити у прилици да науче нешто ново и занимљиво о српској историји и православљу.
У манастиру посвећеном Светом Пантелејмону посебно место заузима необична икона. Икону урадило сестринство цркве поводом чуда које се догодило током НАТО бомбардовања
У петак, 11. новембра 2016. године, када наша Црква слави успомену на Светог Аврамија Затворника, у крипти храма Светог Саве на Врачару служена је света Литургија којој су присуствовали учесници здружене вежбе „Словенско братство 2016.“ из редова оружаних снага Русије, Белорусије и Србије.
Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божије, у Цркви Христовог Гроба, кога уз специјални ритуал, јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.
Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела.
Помоћ се тражи од пријатеља, а не од непријaтеља, од оних што су нас бомбардовали. На Исток треба да гледамо као што гледамо за време молитве и службе. Да Бог да, да васкрсне Света Русија, када она буде царевина и моћна, осетиће се то и у Србији, а за сада могу и мишеви коло да воде. Сад је такав тренутак, да се они који спроводе западне идеје осећају силним. Све ће то Господ да уреди, али ако има за кога. Зато треба да ревнујемо у чувању наше Свете Вере Православне.
У шињелу руског војника Александра Зацепа, који је погинуо у освиту Другог светског рата на финском фронту, пронађено је и писмо Богу. Шта је бивши атеиста рекао Господу у тренутку животне угрожености?
Околности његове смрти у званичном саопштењу гласи: „18. мартa 1956, у својој ћелији пронађен је у Господу почивши Владикa Николај. Владика је био на коленима, ничице, са ослоњеном главом на кревет. У руци му је био молитвеник. Владика је водио свети живот и деловао свето. Многи у оваквој Владичиној смрти виде свету кончину, јер се преставио на коленима и молећи се“.
Својим начином живота патријарх Павле постао је близак свим људима. Њега, као неког свог, себи блиског, доживљавају не само православни верници, него и верници других религија, пa и они који се изјашњавају као атеисти.
Празник Светог великомученика Димитрија, успомена на смрт и страдање великог борца за хришћанство, биће обележен данас, као заповедни празник Српске православне цркве и крсна слава православних верника.
Христос не само да прима грешника, већ га очекује, тражи, пресреће… свуда, па чак и на оним местима где би мало ко зашао. Ово је кратка прича о свепраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Ко би очекивао да ће се затворским ходницима икад проломити громогласан, покајнички повик окорелог, опасног криминалца, силеџије и убице: „Христе! Христе! Зар си ми опростио?!“
Наш народ често у љутњи, а због лоше навике, има обичај рећи својим ближњима, брату, детету, чак и себи самом: „Иди до ђавола“! Ова кратка, истинита прича, могла би бити лекција свима, и младима и старима, да не помињу ђавола чак ни у шали.