4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
Јавили су ми да је умро Алберт. Без суза, само толико: „Отишао је наш Алберт…” Без суза, само толико, а и шта више?! Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
Искрцали смо се прилично далеко од места вођења борбе. Одлучено је да се ту на месту остави наша минобацачка група, а сви остали – наш одред, добровољци из Србије и ударна чета из Вишеградске бригаде кренули су падином изнад пута.
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
Уједињене нације прогласиле су Жепу заштићеном зоном. Све новине свијета су о томе писале. О педесет најбољих момака који су изгинули на Жепи нико није писао.
Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману „Кости”, који је светслост дана угледао 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије.
Илијаш. Радничко насеље. Жељезара. Ретки су они који су за време рата тамо свратили. Нема га у историјским свескама. У уџбеницима историје. А преко хиљаду мртвих Срба. По броју становника највећи проценат у рату.
Информација која се крила више од 20 година! Пензионисани пилот и потпуковник америчке војске Чарли Хајнлајн некадашњи пилот Ф-117 авиона, потврдио је да су Срби погодили 2 авиона овог типа, али да је то вешто скривано.
Човек мачка, који је већ 19 и по година у самици, тврди да му је робија мачји кашаљ! Ненад Бујошевић, бивши припадник „црвених беретки” и кум Милорада Улемека Легије, издржава казну од 35 година затвора, а његов пријатељ ексклузивно открива како проводи дане у пожаревачкој „Забели”.
Звездан Јовановић, звани Звеки, осуђен на 40 година због убиства српског премијера Зорана Ђинђића, пише књигу у којој ће открити све о атентату, као и имена политичара из Демократске странке, који су учествовали у томе.
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
Опет колона избеглица на Петровачкој цести. Креће се мирно. Полако. У колони, беспомоћни и нејаки. У тракторима. У камионима. У запрежним колима. И јад и чемер... Седми август 1995. године.