Песник: Миле Ромчевић
Као да су тек рођено дијете
ишћерали из мајчиног скута.
Гори небо деведесет пете –
још „Олуја” није прекинута!
Никог њеви не штеде „војници”
тако бише и овога пута.
Шаљу поздрав по челичној птици –
још „Олуја” није прекинута!
Сјатиле се хорде и сатане
док колона у даљини плута.
Покољ, прогон и простријелне ране –
још „Олуја” није прекинута!
Посјекоше цвијеће што је цвало
више дуња не мирише жута.
Све побише што се српским звало –
још „Олуја” није прекинута!
Пролама се гора од лелека
кора крува узета за пута.
Прође, ево, четвртина вијека –
још „Олуја” није прекинута!
И дан данас кнедла је у грлу
стежу груди и тешко се гута.
док Крајину сањам неумрлу –
још „Олуја” није прекинута!