Песник: Сања Ћулибрк
На пољима груде родне,
некад силне, благородне,
крв предака, узбуркана,
у времену, наших дана.
Мили Боже, ти нам суди,
шта остаде од нас, људи,
дал’ смо стадо или чопор,
славе укус, поста’ опор.
Некада је било часно,
да у боју гинеш гласно,
крвник да од тебе стрепи,
док га сабља не процепи.
Земља, крвљу заливена,
поплочани пут знамења,
херојских биста, алеја,
страдалника епопеја.
Див – јунаци њом ходише,
тушту и тму, посекоше,
ко год да је ту крочио,
кап је чојства у њ’ улио.
Сада дом је мишја рупа,
дах слободе, цена скупа.
Силници нам судбу кроје,
премало нас остало је.
Давно беху те победе,
из јуначких нам предања,
сад су успомене, бледе,
шапат туге, под веђама.