Песник: Василије од Семберије
Устао је Јерменин,
Деда, унук, његов син.
Устао је против ала,
Што је клала и вешала.
Јерменина није страх,
Да брани свој Карабах.
Да погине за хришћанство,
Има своје достојанство.
Знај и њих су Турци клали
И на колац набијали.
Вешали их покрај цесте,
Те деветсто петнаесте.
Крв је текла немилице,
Кроз потоке, низ улице…
Али џелат касно схвата,
Да Бог гледа с Арарата.
Био сам у Јеревану,
Годишњица страшном дану…
Са сузом се капа скида,
Споменику геноцида.
Нису они заборавни,
Упамтили покољ давни.
Видио сам сву горчину
У свакоме Јерменину.
Карабах је свето слово,
Газиместан и Косово.
Грачаница и Дечани
И зато се крвљу брани.
