Министарство пољопривреде крије ко у Србији тајно сади ГМ соју као марихуану!

Министарство пољопривреде и даље избегава да саопшти имена произвођаче илегалних усева, али наводи да су их пронашли у околини Шапца и Крупња.

Министарство пољопривреде упорно одбија да саопшти имена пољопривредника чији су усеви забрањене генетски модификоване соје наводно уништени у последњој акцији инспекције. „Политика” је пре неколико дана објавила забрињавајуће резултате ове контроле у којој је у Мачви и Срему откривено 23 хектара под ГМ сојом, а пошто смо од ресорног министарства тада добили непотпуне информације поново смо питали ко илегално узгаја законом забрањену соју и на који начин ће бити кажњен.

Овог пута министарство је било мало прецизније па су открили да је реч о парцелама у Мачванском округу, а генетски модификована соја је пронађена у општинама Шабац (место Грушићи) и Крупањ (место Мојковић). Међутим за све друге информације упутили су нас на надлежне судове којим су прослеђене прекршајне пријаве.

– По завршетку прекршајног поступка, можете се обратити надлежном суду за више информација о физичким лицима против којих је прекршајни поступак и вођен – наводи се у одговорима Министарства пољопривреде.

На питање, да ли је од доношења Закона о ГМО 2009. до сада неко кажњен и на који начин, будући да је ово први закон у пољопривреди који предвиђа и затворске казне до три године, у министарству су нам одговорили да је до сада поднето укупно 227 прекршајних пријава, али да се за исход тих процеса поново обратимо надлежним судовима.

Проф. др Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета каже да је изузетно важно да се имена сељака који сеју ГМ соју објаве, као и да Министарство пољопривреде каже које је мере до сада предузело. Ако објављују имена оних који гаје марихуану или оних који возе пијани, зашто не би рекли и ко се оглушује о закон у случају ГМ соје.

Мислим и да постоји организован систем снабдевања семеном ГМ соје посебно већих пољопривредних газдинстава – додаје Шеварлић. Румунија и Шпанија једине су две државе у ЕУ које нису забраниле узгој те соје па је логична претпоставка да семе стиже из Румуније, мада се помиње и шверц преко Босне и Албаније.

Саговорник „Политике”, који је учествовао у оваквим акцијама, каже да инспектори углавном на терен иду по пријави.

– Зна се да је Мачва број један. Сељаци то тамо врло организовано гаје. Толико су се извештили, да сакривају усеве соје међу редовима кукуруза, далеко од путева где могу лако бити уочени. Инспектори, на пример, знају да је њива на којој нема корова, а около ње дивља трава –сумњива. И није то само у Мачви, него и Срему, делу Бачке, околини Београда, где је такође пронађена ГМ соја – каже наш саговорник и напомиње да ни тада нису објављивана имена, јер се подношењем прекршајне пријаве посао инспектора пребацује на суд.

Иначе приноси ГМ соје нису ништа већи од конвенционално гајене. Питање је зашто се онда произвођачи одлучују на ризик да буду и кривично гоњени због илегалних усева.

За то, објашњавају наши саговорници, има више разлога. Најпре да овогодишњи плод може да се користи као семе већ следеће године. Други, вероватно још важнији, уштеда на хемикалијама. Модификована соја је отпорна на отрове, а коров није. Довољно је само једном употребити озлоглашени „раундап” или неки други тотални хербицид и посао је малтене завршен. О последицама несавесни произвођачи очигледно не размишљају, па чак ни о томе да постоје и истраживања која кажу да генетски модификоване биљке са само једног хектара опрашивањем могу да „контаминирају” и до сто хектара стандардних усева.

На питање „Политике” да ли се онда по продаји тоталних хербицида могу тражити произвођачи ГМ соје, проф. др Шеварлић каже да би могло, али Србија је и ту подбацила.

– Ми немамо закон о интегрално контролисаној пољопривредној производњи. То није случајно. Јер да га имамо произвођач не би у апотеци могао да купи ништа без писменог упута. Такође, морао би да врати амбалажу у року од 15 дана и тиме подлеже контроли. Тако је то у државама које су уредиле ову област – каже он и додаје да су и резултати последње контроле недоречени.

– Ако је тачно да је Министарство пољопривреде контролисало 1.300 парцела и како кажу да су на 45 узорака пронашли 42 ГМ соје, зашто онда не објасне по ком критеријуму су бирани ти узорци. Да ли су инспекторима били сумњиви произвођачи или засади – пита Шеварлић.

 




2 коментара

  1. Aleksandar

    Jeste kriju sve.Umesto sa inspektorima ministra na teren i da lepo naplacujekaznu i to ne ovu kako ima.Vec lepo brate da se cepaju od milion do 15 miliona evra po hektaru svi koji su zasadili GMO,a sud i presude tu nema.Kratko i jasno.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *