У Србији хиљаде хектара под ГМО сојом!
У Србији се на хиљаде хектара узгаја генетски модификована соја, упркос закону из 2009. који то изричито забрањује, упозорава агроекономиста Миладин Шеварлић. Србија нема контролу ни над производњом, ни над увозом ГМО соје.
Поводом скупова „Зауставимо ГМО у Србији“ у Београду и Новом Саду, Шеварлић је рекао да је њихов циљ био да се грађани Србије подсете на проблеме који могу настати евентуалном изменом Закона о ГМО који у највећој могућој мери штити Србију од могућих проблема, уколико би се дозволио увоз, узгој, прерада и промет ГМО.
У Србији имамо хиљаде хектара засејаних ГМО сојом, која се годинама узгаја, а да надлежни државни органи уопште не реагују и не уништавају ту соју, рекао је један од најеминентнијих агроекономиста.Србија нема контролу над ГМО сојом, о томе да ли одлази на фарме за сточну исхрану или улази у дистрибуцију за прављање сточне хране на тржишту, нити има одговарајуће царинске контроле за увоз семена за узгој ГМО соје.Такође, надлежне инспекцијске контроле су одговорне зато што годинама не успевају да пронађу хиљаде хектара засејаних ГМО сојом и другим ратаским културама, сматра он.
Надлежни органи немају податке о увезеној сојиној сачми, која је генетски модификована, и преко сточне хране улази у ланац исхране људи, предочио је Шеварлић.
Такође је више него сигурно да у Србију улазе, а то ће се у наредним годинама открити, одређене количине производа које нису означене да садрже сировине од ГМО, упозорио је Шеварлић.
У ту групу производа, како је рекао, спада дампиншки увоз прерађевина од меса из земаља које уопште немају прехрамбену производњу да би биле извозно орјентисане, као што су Црна Гора, БиХ и Македонија.
Србија има царине на увоз меса, поготово када се ради о машински откоштеном месу, које се увози по дампиншким ценама, а углавном се добија од стоке која се храни ГМО сојом, објаснио је Шеварлић.
To znamo sve ali sto seprecuti i cuti uopete ineunistva to morate svi da pitate Kostica secerka tajkuna kojinema gde sta d aulaze.