Ево шта је Наташа Кандић радила на Косову када су протеривали Србе 1999. године!

Драги пријатељи,

Желим да са свима вама поделим ову истиниту причу. У јеку офанзиве разних НВО и шпартања Србијом Блера, Шредера, Јахјаге, желим да „oголим“ њихово „миротворство“ и друштво које нам нуде. Прочитајте, нама на знање и наук.

ЗЕМЉА ЧУДА

1999. године, наша војска и полиција су се управо повукле са Косова и Метохије. Окупационе снаге улазе у Пећ и омогућавају погром преосталих Срба…

Мој пријатељ није убијен. Имао је срећу да је врхунски хирург и да су му Италијани понудили заштиту. Желели су да живи не би ли живели и они којима је тих дана била неопходна његова помоћ. Ћутао је, мислећи само на једно. Домоћи се манастирских врата и преко Пећке патријаршије, слободног дела Србије.

Почели су мучни преговори. Са италијанским војницима уђоше у ресторан хотела „Meтохија“ у самом центру града. Tамо као у кошници, све ври од жељних крви из Албаније тек пристиглих војника такозване ОВК…

На течном српском језику, чувши његов српски језик, зачуо се крик, женски глас, од кога се леди крв у жилама:

– Убицоооо… ти си убица, ко зна колико си људи убио! – изопаченог лица од мржње, искежених зуба и раширених вилица, драла се на њега жена коју до тада никада није видео.

– У црнини, ваљда је мајка неког погинулог Албанца – помисли… и поред исказаног вапаја да га убију, жалио је.

Поскакаше са седишта терористи… сви до једног кренуше ка њему. Неки репетираше пушке, севнуше из корица повађени ножеви… Није ни сањао да ће му италијански војници у том тренутку бити једина граница између живота и смрти…

И не само они… Препознавши доктора, свога комшију који је безброј пута помагао његовим сународницима, његовој породици, сада један од команданата ОВК, нареди:

– Назад, сви назад… овај човек је херој, кога знам. Србин и херој који нас је годинама лечио и код кога смо сви хрлили да би нам помогао… не код наших хирурга већ управо код њега…

Тајац… вечна тишина… прошло је. Сви поседаше, вратише ножеве у корице, одложише оружје… Чак је и жена у црнини или само у црном, некако невољно одложила своје речи мржње, жељне крви, показаће време за неку другу прилику.

Београд. Наш хирург је већ неколико месеци на слободи са својом породицом. Живи, покушава успева колико може да заборави и рањене, обогаљене, једва преживеле и лешеве… све некако успева мој пријатељ, сем крик жене, њен позив на касапљење… Тај крик који живи и чује свакодневно, не успева.

Телевизија Београд тих дана емитује прилог о демократији, невладином сектору, модерном српском друштву. Скамењеног погледа, хирург препознаје лик жене који га прогања. Њен крик, сада као миоглас пара студио српске телевизије…

„Боже, па она није мајка погинулог Албанца, није жена настрадалог мужа, није сестра брата којег нема… бака прерано убијеног унука… Не, па она чак није ни Албанка, нити живи на Космету“.

Она је „наша“, жељна његове или боље рећи српске крви, јер мог пријатеља није ни познавала… Да, она је сада његова суграђанка… Она је наше „оличење“ демократије.

Зашто, НАТАША КАНДИЋ?!
ЗАР ЈЕ ВРЕДНО ПУСТИХ ПАРА?!

По истинитом догађају, да се зна…

Др вет. мед. Зоран Јовановић
Председник УГ Ко нам трује децу

Фејсбук репортер




6 коментара

  1. Miodrag Petrović

    Zašto se toj (ne znam kako da je nazovem) ako ga ima „Srpsko državljanstvo “ lepo oduzme i isprati do granice lepo nogu u zadnjicu.
    Jer ona je najveći zlotvor i Srbomrzac koje zemlja nosi. Kakvi Tači i Haradinaj ona može učitelj da im bude.

  2. Mina

    Sećam je se, bila sam dete.. Kada ja kao dete osetih toliko mržnje od strane dotične! Eto, sad posle toliko godina čitam o njoj I pitam se šta I dalje radi u zemlji Srbiji?!!

    1. Mina

      ..da bila sam dete, kada u mom rodnom mestu..u mojoj Metohiji..prisla je I pitala me da li bi mogla da sedne I da se odmori. Loše se osećala zbog vrućine, tako reče.. Beše leto, mesec jul… Kao da je juče bilo. I gledala sam je I pitala se „Zašto je ova žena protiv nas, zasto nije na strani Srba? Šta je to u njoj kad moze da bude protiv svog naroda? Ima li srca? Ima li savest?“ Osećam veliki prezir prema dotičnoj! Bog je milostiv!!!

  3. momo

    Da Srbiju vode slobodni (a ne ucenjeni ljudi), Nataši Kandić i njoj sličnim NE BI BILO MESTA U SRBIJI. Zašto su u Rusiji takve spodobe proterane. U Srbiji se svakim danom umnožava šljam čiji je jedini cilj borba protiv srpskog naroda. Upitajmo se da li su oni po rodjenju srbomrsci ili su kasnije iz samo njima znanih razloga postali drugačiji. Pošto se samim rodjenjem ne postaje mrzac bilo koje nacije, to znači da ih je neko vrbovao za novac da to budu ili su se iz istog razloga sami ponudili. Pošto tako neprijateljsko delovanje preko nevladinih organizacija u Srbiji nije kažnjivo, uz tolerantnu srpsku vlast, ovaj korov je zahvatio veliki broj ljudi, kojima je sve tudje DRAŽE OD SVOGA, SVE TUDJE RANE IH VIŠE BOLE OD RANA SRPSKOG NARODA I TUDJE LAŽI SU JAČE OD SRPSKE ISTINE. Sve ovo opstaje u ime lažne demokratije u Srbiji.

  4. Veselin

    U pitanju je licna osveta.Prezro je i ostavio jedan srpski k….. pa se sad sveti citavoj naciji.Njeno ponasanje odavno zalazi u domen patologije.Ona je tezak psihicki bolesnik.Vristi u snu.Budi se sva mokra.Pije sedative i drogira se.Bolesnica.Frigidna i neostvarena u ljubavi zenetina.Kod nas kazu „skorcopizda“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *