Ево шта је Наташа Кандић радила на Косову када су протеривали Србе 1999. године!
1999. године, наша војска и полиција су се управо повукле са Косова и Метохије. Окупационе снаге улазе у Пећ и омогућавају погром преосталих Срба…
1999. године, наша војска и полиција су се управо повукле са Косова и Метохије. Окупационе снаге улазе у Пећ и омогућавају погром преосталих Срба…
Припадници МУП-а Србије ухапсили су у среду ујутро седам Срба осумњичених за наводне ратне злочине у Сребрници.
Лажна хуманитарка добила је орден од лажне државе. Знамење у част комадања Србије. Но, ово је више прича о нама него о њој. Овај текст вероватно иде пред дуге цеви стрељачког вода „боље Србије“. И нека…
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, недавно је најавио истрагу против начелника генералштаба Војске Србије Љубише Диковића, за наводне ратне злочине почињене на Косову и Метохији 1999. године. Диковић је са гнушањем одбацио његову „најаву“. Проблем је у томе што је Вукчевић, очито, постао тужилац за потребе невладиних организација.
„Колико дивизија има та Наташа Кандић?“, вероватно би се запитао Јосиф Висарионович Стаљин, да је неким чудом био суочен са Фондом за хуманитарно право.
„Ово је земља којој је потребна денацификација“, каже Динко Грухоњић, председник НДНВ, и не трепнувши. На такво ружење државе и народа нико у Србији не реагује или не сме да реагује
Фонд браће Рокфелер, на пример, поред осталих у Србији, финансира и Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије…
Да Срби данас владају Србијом, после сведочења и лажи у Хагу, Соњи Бисерко би био одузет пасош, конфискована је имовина и добила би шут у дебело месо. Исто бих учинио и са Јеленом Милић, Соњом Лихт, Наташом Кандић, Латинком Перовић и Загорком Голубовић. Као прилог, ишао би поздрав којим би их поздравио и мој покојни Звонко Миленковић-Сисоје, из „Рокера с Мораву“: „…Море, марш, кад ти лепо кажем!“.
Сви који су на „Распетом Исусу” показали да немају никакву меру, на „Сребреничкој подвали” показују да немају никакву доследност
Министар одбране Србије Небојша Родић експресно је, на захтев Наташе Кандић, забранио да се у Дому Војске у Београду одржи промоција књиге „Сребреничка подвала“ пензионисаног пуковника Војске РС Ратка Шкрбића. За аутора, једино логично објашњење јесте да су „некога засврбели докази Хашког трибунала“.
Презентација је била уговорена и потврђена са управом Дома Војске Србије мјесец дана унапријед, али је удовољено јучерашњем захтјеву Фонда упућеном највишем војном руководству, наводе из „Историјског пројекта Сребреница“.
Дрски захтев лажне „невладине организације“ Фонд за хуманитарно право упућен највишем војном руководству банана Србије датиран је 9. априла 2014, а удовољен је већ у раним послеподневним часовима тог истог дана. Аутора Шкрбића позвао је потпуковник Славољуб Марковић, руководилац медијског центра Министарства одбране, да му саопшти одлуку коју је једна приватна организација изнудила од министра одбране.
Није проблем што Србија има Соњу Бисерко, Наташу Кандић, Жене у црном и ресто шизофрених јахачица метли, већ што оне имају Србију – мемљиви, смрдљиви отирач пред вратима свог прага којег се, ето, толико стиде. Да ли је, рецимо, у случају Радомира Почуче победила правна држава, и зашто није? Како је то гиљотина по потреби и европска вредност и средњевековно зло, па како коме затреба?!
Поручујем такође, оној багри – са Б92 и из ЛДП-а (ох, знам ко сте, али да вам дам рекламу нећу) – хвала вам што сте у мени подстакли процес катализације, и што сте дирнули у осиње гнездо. Жао ми је што сте то што јесте, искомплексиране, девијантне и декадентне подгузне муве, и жао ми је што ће се сунце над Србијом напокон показати, те ће ваш муљ и смрад изветрити…
Неспорна ми је лична сумња госпођо „Канђа“, да сте у стилу Вашег „моралног карактера“ дошли на идеју 1992. године да оснујете ту „фондацију“ коју већ ево двадесетак година на српску жалост и штету Вашим кралима успјешно управљате, само са једним уцртаним циљем да постанете славни и богати.
На скупу Удружења породица несталих Срба са Косова и Метохије на Тргу Републике у Београду 2003. године, поводом обележавања Међународног дана несталих и…
Фашистичка невладина организација „Жене у црном“ најавила је да ће сутра 26. марта на Тргу Републике у Београду комеморативним скупом обележити 15 година од „злочина над албанским цивилима на Косову“. Скуп је одобрен и подржан из врха српске власти.
Оно што јавност треба да зна је чињеница да су се Биљана Ковачевић–Вучо, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Чедомир Јовановић и остали шиптарски лобисти залагали да се Шиптари безусловно ослободе! Обавештавам светску јавност да су сви они добили паре од Шиптара које су Шиптари зарадили продајући људске, српске органе. Најпрљавије паре на свету!
Тешко је разматрати лик и дело Соње Бисерко, не разматрајући лик и дело друге „ружније половине“ овог антисрпског двојца: назочне госпође Кандић.
Група грађана коју финансира фонд Наташе Кандић и која тражи укидање Републике Српске, враћање муслиманског ратног Устава из 1993, а српски народ оптужује за геноцид, и даље протестује испред зграде Председништва БиХ у Сарајеву, а њима се данас придружио и глумац Раде Шербеџија.