Песник: Бобан Адамовић
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова
И под месецом пуним завлада рика
Нек’ знају сви од Тиране до Борова
Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Дечанско ће миро са икона светих
И крвоточ објавити да кожа је скупа
По светињу назад, нека знају сви
Долазе по своје витези Горожупа!
Натопљеном земљом крвљу предака
До лаката крвави, страшнији од утвара
Орни се корак пламеном церека
Долазе по своје Обилићи Кошара!
Кад Дрина проври силином свом
Славиће крици из паклених јама
Нарушиће тишину ведрог неба гром
Долазе по своје духови из Јадовна!
Небеске су цене што земаљске нису
Килограм злата за килограм пшенице
То ратници знају, што ко један дишу
Долазе по своје осветници Дренице!
Ко из ведра неба што гром преломи
Тад залуд су лажне причице бајне
Чељуст што врага на крај света прогони
Долазе по своје медведи из Крајине!
Залуд терор и над нама тиранија
У србски је ген уписана одмазда
Њихово је срце као сама планина
Долазе по своје бесмртници Горажда!
С нами Бог, ко је против тога?
Бесмртна је воља Христа јединороднога
Пре но што суд Божји пресуди
Ми ћемо светиње бранит’ од нељуди!
