Освета страдалника
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Како су се голоруки Срби одбранили од напада КФОР-а
4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
Знаш ли Србијо који ти је витез данас уснио?
Јавили су ми да је умро Алберт. Без суза, само толико: „Отишао је наш Алберт…” Без суза, само толико, а и шта више?! Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
МУНГОС: Догодине у Призрену!
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
Црвене беретке
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
Злочин над српском децом за који нико није одговарао
На данашњи дан, 13. августа 2003. године, шиптарски терористи из аутоматског оружја су пуцали на српску децу док су се купала на Бистрици код Гораждевца, и том приликом убили Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12).
Милан Ракић на Косову
Наш велики песник Милан Ракић са места конзула у Приштини, пише: „Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке.
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Догодине у Призрену
Косова се одрећ’ нећу, света земља нема цену, видимо се догодине, догодине у Призрену.
И пали су многи
Ширио је ветар зов линча и хајке, све ближе се чула галама хушкача. Нисмо дали псима до рањене мајке, борио се чопор срцем против мача.
РАДОСТ БАКЕ НАДЕ: 20 година чувала своју Ђаковицу за све оне који нису смели да дођу!
Од спаљене цркве остала је само камена плоча, на њој су расељени палили свеће, често уз кишу каменица којима су гађани. Пет година су старице чекале да се врате, а упорна Епархија рашко-призренска камен по камен обнављала цркву.
Последњи бој Чопора
Кораци тешки као олово, Београд, Приштина, пут за Косово. Место страдања где све је почело, било је наше и биће поново…
Униформу вадим из ормара
Опет на нас крећу хорде црне, Па облаци усред зиме грме, Не чује се плач Српске нејачи, Ој, Европо од срамоте плачи…
Немачки обавештајци о акцијама ЈСО на Косову: Тачи и Харадинај бежали од Легије као ђаво од крста!
Немачка обавештајна служба БНД помно је пратила акције терористичког ОВК на Косову, које су, према њиховим извештајима, водиле у две оперативне зоне, али је за њих у то време страх и трепет била Јединица за специјалне операције којом је командовао Милорад Улемек Легија.
НАТО у Београду, једно прошло (илити дошло) доба…
Дакле, ми смо до ’99. били нешто налик приматима који су захваљујући НАТО злочинцима еволуирали, сишли са грана, престали да лове доручак и постали људи?!
Старлети америчке дипломатије СКОТУ: Битићи нису били туристи већ ТЕРОРИСТИ!
Дакле, кад год Скот и њему слични помену браћу Битићи обавеза је подсетити га да говори о терористима, а не туристима на пропутовању кроз Србију!
ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ: Харадинај је бајонетом одсекао беби главу
У ноћи између 10. и 11. септембра 1998. године десио се један од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања. Злочин који се граничи са здравим разумом.
Обезбожени патриотизам и обнова родољубља
Појам „патриотизам“ је трајно оскрнављен. Иако изворно означава човека пуног љубави према отаџбини, држави из које потиче, данас се везује за битанге којима је до државе стало искључиво колико до послодавца. Волеће је до последњег динара!
Злочин над српском децом за који нико није одговарао
Данас се навршава 15 година од злочина у Гораждевцу, када су шиптарски терористи из аутоматског оружја пуцали на српску децу док су се купала на Бистрици и том приликом убили Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12).
Ко то тамо пева?
Иако је сам по себи мото-скуп „Ноћних вукова“ био веома успешан, велика ствар је и то што су тачку на сабор одабраних ставили група „357“ и Никола Хаџи Николић, чије песме носе поруке човекољубља и родољубља, и то што је „пастирски рокенрол“ замењен тврдим звуком и речима Истине.