Песник: Миле Ромчевић
Нема ко на тебе није
слао снажне пројектиле.
Ни пушака што ка теби
окренуте нису биле.
Нема ко се није, мајко
сладио са болом твојим.
На прсте од једне руке
тешко такве да пребројим.
Мало их је који нису
хтјели да ти затру сјеме.
Отварали ватру на те
призивали невријеме.
Увијек је око тебе,
нека гужва, неко врење.
Вазда била подврнуга
оружју за уништење.
Знао те је звук сирена
будити уз прву росу.
Кад нагрне нека мука
била си у сваком сосу.
На тебе се свака сила
обрушила као стијена.
А помоћи ниоткуда,
кад год бјеше опкољена.
И послије свега тога,
остао је свак’ по страни.
А док твоји Срби труну,
невино оптуживани.
Ал’ никад им историја,
неће бити као твоја.
Јер одреди њихови су
без јунака и хероја.
24. март 2020.
