Неутралисати. Згазити. Уништити. То су биле команде НАТО усмерене ка српској војсци на Космету 1999. године. Ликовали су првих неколико дана бомбардовања, тврдећи да су нам нанели огромне губитке и да су уништили моју команду.
Хашки трибунал се ужурбано спрема за 22. новембар, за изрицање последње пресуде „капиталцу“ кога су дуго „ловили“, па да и званично престану са постојањем и у историји остану забележени као суд који је судио свима, а осуђивао Србе.
Покушавајући да напишем неколико реченица о сопственој фасцинацији Његошевим ликом, делом, трајањем, актуелношћу, само бих несвесно слагао мисли наших великана који су одавно апсолвирали своју очараност оцем српске поезије, а које сам покупио читајући редове које су записивали у сличном заносу откривања Цетињског Тајновидца.
Пре тачно 105 година досањан је вишевековни сан нашег народа! Ослобођено Косово и повраћена Стара Србија урамљени су златним рамом победе на Куманову.
Београд је јуче посетио руски космонаут Александар Јуревич Каљери поводом обележавања 60 годишњице првог лета у свемир. Посебан пријем организован је у школи која носи име прве жене космонаута, Валентине Терешкове.
ЈСО је од 9. до 17. новембра 2001. године одржала мирни протест тако што је повукла своје припаднике у центар у Кули, док је њен оперативни део борбеним возилима и без оружја у два наврата дeлимично блокирао саобраћајнице.
Данас се навршава 13 година од када су гардисти Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић погинули у војном објекту Караш у Топчидеру, где су били на стражи.
Једног дана када неке наредне генерације буду сагледавале овај историјски период, претпостављам да ће, анализирајући архиве медија нашег времена, као кључна два догађаја издвојити долазак „Икее“ и долазак „мигова“.
Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости.
Мало који грађанин Србије није чуо за херојски чин овог јунака. Не желећи да у усташке руке падну значајне количине муниције и минско-експлозивних средстава, а без опције да се одбране од налета хрватских сепаратиста, 29. септембра 1991.
Србија у овом часу живи један од најгорих могућих симулакрума током своје древне историје. Од памтивека су се Србима свакојаке гадости дешавале, али толико политичке аутодеструкције још никада није забележено – или је она избрисана из нашег колективног сеђања?!
Само слеп човек не види да незаустављиви амерички пројекат велике Албаније улази у завршну фазу.
Званична историја је шизофрена хронологија манипулације и лажи. Пишу је прљаве руке, мрачне савести, а по налогу злотвора који владају светом у име новца и свог личног профита.
Прошло је 14 година од када су шиптарски терористи, из аутоматског оружја, мучки убили српску децу
Прагматизам или издаја? Широки унутрашњи дијалог очекује и глас јавности. Дипломатија има софистициране методе, па се надам да дијалог управо то и јесте и да су на кључна питања одговори одавно закључани, недодорљиви.
У селу Старо Грацко код Липљана данас ће бити обележено 18 година од убиства 14 жетелаца српске националности.
Свестан лудила у којем живим и цивилизацијског бунила које се иживљава над нашим животима, потпуно ми је јасно да је овај текст којег пишем унапред изгубљено време мог честитог живота.
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је да ће 11. јула испред Скупштине Србије поставити „Српски зид плача“ са фотографијама убијених сребреничких Срба и позвало удружења породица из Републике Српске да доставе фотографије српских жртава.
Припадник Јединице за специјалне операције Бранко Берчек преко свог адвоката, Зоре Добричанин Никодиновић поднео је Специјалном суду у Београду захтев за понављање поступка у ком је правоснажно 2005. осуђен на максималну казну од 40 година затвора.
Некадашњи начелник Ресора државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић Френки вратили су се из Србије у хашки притвор, потврдио је њихов адвокат Владимир Петровић.
