Пише: Бошко Козарски, оснивач Српско-руског центра
Пре тачно 105 година досањан је вишевековни сан нашег народа!
Бошко Козарски / Фото: приватна архива
Ослобођено Косово и повраћена Стара Србија урамљени су златним рамом победе на Куманову.
Иако ће се вековима причати о стратегији команде, одлучности краљевој, слози војвода, ваљало би посебно наглашавати оно што се готово и не помиње. Сваки појединац, од домаћице до јуришника, дао је све од себе за остварење српског сна.
Можда пре стратегије, као и увек, све је одлучио појединац. Ево, на пример… Сналажљивост једног обичног војника записана је у уџбеницима на француским и руским војним академијама.
Била је то акција српског трубача Ахмета Адемовића, носиоца Карађорђеве звезде са мачевима. Ахмед се кришом увукао у позадину турске војске и одсвирао њихове трубне знаке за повлачење.
Збуњена турска војска, која је у том моменту била у силовитом налету, почела је да се повлачи. Ахмет је неопажен прешао назад у српске редове и одсвирао сигнал за јуриш.
Верујем да је овај његов подвиг био пресудан за победу на Куманову. Верујем да је допринос појединца, његова креативност и храброст увек пресудна!
А данас… Данас појединац гледа искључиво лични интерес. Данас готово да нема личне жртве за опште добро.
Отуђени и одрођени, поново гледамо окупирано Косово и Стару Србију, певајући “Пукни, зоро” и сведочећи „да најбољих нема”. Или су у илегали.
Данас лако процениш човека. Само га питаш шта мисли о Косову и Метохији и његов одговор осликава најтачнији профил личности.
Одрицање од завета може учинити само трупло без свести са уграђеним „софтвером” западне идеологије смрти.
Оно мало освешћених данас се сећа и Куманова јер је годишњица, али и Косова поља, и Крфа, и Мојковца, и Кајмакчалана, и Паштрика, и Кошара…
И данас у малобројном освешћеном српском корпусу претежно младих људи као сновиђење одзвањају стихови који чекају поновно ослобођење и уједињење:
Весели се Србадија млада!
У тебе је снага Краљевића,
У тебе је срце Обилића,
И брзина Реље Крилатице,
Ти си српска нада и одбрана,
Ти си понос међу народима.
Бог је тебе дичну
изабрао,
Да осветиш жалосно
Косово,
За Косово вратиш
Куманово!
Амин, Боже, на
здравље нам било!
НЕМА ПРЕДАЈЕ!
