Драган Васиљковић звани Kапетан Драган требало би да изађе из хрватског затвора 28. марта, пошто му тада истиче свих 13,5 година казне, на коју је осуђен у Хрватској због наводних ратних злочина током рата, рекао је Срни директор Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац.
Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган поднео је Комитету УН за људска права представку против Аустралије и Хрватске због нелегалности притвора и екстрадиције, али две државе још увек нису одговориле на представку, иако су то биле дужне да учине у року од шест месеци.
14. децембра 1991. године у преподневним сатима, након што су признали да су они заиста били у кући Михајла Зеца и убили га, признали су да су убили и Марију и Александру. Требало је урадити увиђај на Сљемену, на месту њихове ликвидације.
22. августа 1991. године десио се један од најсуровијих напада на Србе у Сиску и околини. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало.
Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган кажњен је са 30 дана самице у хрватском затвору у Лепоглави због наводног обраћања српским медијима путем писама, али његов адвокат Драган Палибрк у изјави за Тањуг указује да се Васиљковић није ниједном обратио медијима већ искључиво њему.
Тврдње да је у Сребреници почињен највећи геноцид после Другог светског рата су срамотне, зато што се то тамо није догодило, а прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протерано 250.000 људи почињен је у Републици Српској Крајини, изјавио је амерички писац и публициста Џаред Израел.
Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, који је осуђен на 13 и по година робије због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима у Хрватској, тврди да је заточен у затвору који неодољиво подсећа на нацистички логор.
Србија је, замислите, једина европска држава која није направила попис својих жртава из Другог светског рата, а континуирано се одлаже и изградња споменика жртвама геноцида у НДХ и отварање одговарајуће музејске поставке на простору Старог сајмишта.
На данашњи дан прије 26 година у Брод су ушле регуларне војне снаге Републике Хрватске из Славонског Брода, које су заједно са паравојним хрватско-муслиманским снагама, у вечерњим часовима почеле прогон ненаоружаног српског становништва.
Једном сам замолио конзула у Аустралији да ми одштампа неку хашку пресуду. Месец дана касније сам добио поруку да за то конзул нема буџет, а коштало је 25 долара
Ближи се годишњица „Олује“, највећи дан хрватске пов(иј)ести. Што кажу - Какав празник, таква и држава. У скупом комплетићу, попут онога на инаугурацији, са широким осмехом, Книн ће посетити председница Колинда, поносна на остварење „тисућљетног сна“ наших суседа.
У Цркви светог Марка у Београду ће у недељу, 22. јануара, бити служен парастос за 348 Срба које су пре 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан. Хрватска је директно прекршила резолуцију 721 Уједињених нација према којој њена војска није смела да улази на територију под контролом УН-а и извршила погром над 10.000 Срба тог краја. За злочин нико није одговарао.
На данашњи дан прије 74 године усташе су на Билогори у Хрватској побиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. „Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.