Драган Васиљковић звани Kапетан Драган требало би да изађе из хрватског затвора 28. марта, пошто му тада истиче свих 13,5 година казне, на коју је осуђен у Хрватској због наводних ратних злочина током рата, рекао је Срни директор Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац.
„У суботу, 28. марта, истиче му казна и тог дана ће изаћи… Kапетан Драган је држављанин и Аустралије и Србије, а по мојим сазнањима, он је одлучио да дође у Србију. Биће му организован превоз. Једино је могуће да то поремети, пошто се примиче тај датум, ситуација са вирусом корона”, рекао је Штрбац.
Он је додао да не може да каже ко ће Васиљковићу организовати превоз, али је навео да ће бити организовано преузет након изласка из затвора.
„У оном моменту када га пусте из затвора, гдје је издржаво свих 13,5 година, чим се затвори затворска капија за њим, он је слободан човјек”, рекао је Штрбац, наводећи да хрватска полиција није дужна да га допреми до границе, једино ако има прогон из земље, а нема.
Према његовим ријечима, проблеми настају зато што Kапетан Драган нема документа, пошто су му истекла и аустралијска и српска, јер је двојни држављанин.
„Нисам сигуран да му амбасаде и конзулати Аустралије и Србије нису радили нова документа, претпостављам да јесу, јер је било приче да ће му то средити”, рекао је Штрбац.
Према досадашњој пракси, уколико би Васиљковић хтио да иде у Аустралију, одакле су га изручили, онда би га Хрвати испратили на авион и он би се вратио у Аустралију, али пошто је одлучио да иде у Србију преузеће га неко одмах по изласку из затвора и довести у Србију.
„Ја сада немам овлашћења да то кажем. Зашто служе амбасаде и конзулати у другим државама, служе да брину о својим грађанима…Он има двоструко држављанство и Србије и Аустралије. Рецимо да једна од тих амбасада ће му, према мојим сазнањима, и обезбиједити превоз”, рекао је Штрбац.
Говорећи о могућности да га Хрватска опет на неки начин задржи, Штрбац је рекао да су против Kапетана Драган водили неколико дисциплинских поступака због понашања у затвору, али нису га судили, тако да он нема неку пресуду и није оптужен, па би морао бити пуштен.
„Могли би они за ово кратко вријеме отворити неку истрагу против њега за неко кривично дјело, али пошто је изручен из Аустралије, као аустралијски држављанин, у акту о изручењу пише да му не смију проширивати оптужбе, него судити само за оно због чега је одобрено изручење, односно за ово за шта су му и судили”, рекао је Штрбац.
Он је подсјетио да је Kапетан Драган осуђен да је у Глини приликом напада који је наводно организовао на полицијску станицу у том мјесту 1991. године, страдао један Хрват и један њемачки новинар и да су у Kнинској тврђави људи под његовом командом малтретирали хрватске заробљене војнике, а да је Васиљковић једног ошамарио.
Поредећи случај Kапетана Драгана, који је одслужио цијелу казну, и хрватског официра Томислава Мерчепа, који такође ових дана треба да изађе из затвора након двије трећине одслужене седмогодишње казне за неспречавање убиства више од 40 српских цивила, Штрбац је нагласио да је ријеч о двоструким стандардима хрватског правосуђа.
Наводећи да је и код једног и другог ријеч о командној одговорности, он је подсјетио да је Мерчеп оптужен за смрт више од 40 и малтретирање око 56 Срба које је вршено под његовом командом или уз његову сагласност.
„Kапетан Драган је проглашен кривим, не да је неког убио, него да је крив јер је под његовом командом дошло до погибије у једној војној акцији у Глини 1991. године једног њемачког новинара и домаћег Хрвата, те за малтретирање неколико хрватских војника и цивила на Kнинској тврђави”, навео је Штрбац.
Он је подсјетио да је Kапетан Драган два пута тражио условни отпуст након издржане двије трећине казне, али је оба пута одбијен уз образложење да не поштује затворска правила и да се не каје.
„Kапетану Драгану 28. марта истиче свих 13,5 година, ни дана раније га неће пустити”, рекао је Штрбац.
Он је напоменуо да је Мерчеп, док је био у затвору, боравио у бањама Топлице, иако је служио казну за најтежи ратни злочин, али је хрватско министарство за борачку популацију рекло да Мерчеп има право на то.
„Било је приче да то што је у бањама неће му урачунати у извршење казне, али је питање да ли је то тако, ако се узме у обзир то што га пуштају раније. Очито да нису”, рекао је Штрбац.
Штрбац је додао да се на основу свега може рећи да Хрвати имају двоструке стандарде, једне кад суде припадницима своје војске и народа, а друге много теже и горе када суде припадницима српске стране, Србима.
Он је напоменуо да се, према задњем хрватском списку од прије двије године, пред хрватским судовима у активном статусу (осуђених, оптужених или под истрагом) налази 1.396 процесуираних за ратне злочине, од којих је, како је „Веритас” утврдио, само три одсто припадника хрватске војске, а остало су Срби.