ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Олуја

Песник: Василије од Семберије

Сањам села око града Книна
у души ми остала празнина,
сто невоља, стотину питања,
да л’ још теку Крка и Зрмања.

Тече Крка, тече и Цетина,
Kрајина је тужна без Србина,
нема тамо ћириличних слова
не чује се песма Србинова.

Други ору, други жито жању,
Славонију и родну Барању.

Из гробова прадедови цвиле,
давно су се свеће угасиле,
дозивају кћери и синове,
и унуке да упале нове.

Над Динаром шири соко крила,
жао ми вас моја браћо мила,
гинули сте за своја огњишта,
храбро као да смрт није ништа.

Браћо моја по муци и вери,
ваша туга ничим се не мери,
утихнуле горе од рафала,
за пет дана крајина је пала.

После „бљеска“ и после „олује“,
за Крајином крајишник тугује,
покуписте оно муке мало,
пет векова на тракторе стало.