Песник: Kentaur Wolf
И нек’ за те
твој сјај и слова и моћ и плод
Говоре свету.
Волим ја те, као што се воли
рођени род.
И данас што растеш из крви најбољих
Невиних и недужних
Што су „мачу“ дали своја тела исправна
блештећи у духу и у чистој вољи,
неки несвесни, на ноши.
Са играчком у руци, никоме на сметњи,
са осмехом, невино муци.
Божанствена, света, земљо православна.
24. март 1999.
НЕЋЕМО ВАМ ЗАБОРАВИТИ!
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Једна од измена закона коју су договорили лидери Српске у Бањалуци ће бити да ко год назове Републику Српску или српски народ геноцидним иде у затвор.
4. априла 2000. године у 13 часова, више стотина америчких и пољских војника из састава КФОР-а започело је праву битку са голоруким српским народом у селима Севце и Јажинце, у окупираној јужној српској покрајини Косову и Метохији.
Јавили су ми да је умро Алберт. Без суза, само толико: „Отишао је наш Алберт…” Без суза, само толико, а и шта више?! Шта друго рећи кад усни витез у Господу?
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
Уједињене нације прогласиле су Жепу заштићеном зоном. Све новине свијета су о томе писале. О педесет најбољих момака који су изгинули на Жепи нико није писао.
Информација која се крила више од 20 година! Пензионисани пилот и потпуковник америчке војске Чарли Хајнлајн некадашњи пилот Ф-117 авиона, потврдио је да су Срби погодили 2 авиона овог типа, али да је то вешто скривано.
Без три сина, није ли то бољка? Мајевичка оста Кнежопољка! Када дјеца нестану у тмини – велики су јади материни!
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
