Радио телевизија Републике Српске приказала је документарно-играни филм „Чико, ја сам жив немој да ме убијеш”, аутора Гвоздена Шарца.
Филм је у основи је прича Драгана Васића. Као 12-годишњак једини је преживио масакр у врлетима планине Трескавице који су над српским цивилима из села Ледићи починили припадници муслиманско-хрватских снага тзв. АрмијеБиХ и ХОС-а.
Његово свједочење је непроцјењиво. Иако тешко рањен видио је ко је пуцао на ненаоружане цивиле: дјецу, жене. Чудом је преживио, а то што је остао у животу дугује непријатељском војнику који га је рањеног одвео у ратну болницу на Игману.
У филму говоре и преживјели Срби из Ледића, који су из села изашли правцем ка тада Српском Сарајеву.
Документарни филм „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш!”/ Фото: РТРС
Свједочења су снимљена у студију РТРС у ИТЦ Источном Сарајеву, на посебно припремљеној сценографији која садржи фотографије 24 убијена цивила из Ледића.
Дио кадрова за потребе филма снимљен је камером и дроном у Ледићима. Игране сцене које су урађене на основу свједочења Драгана Васића снимљене су на локалитету Трнова и села Тврдимићи.
За те потребе ангажовано је 15 статиста, велику помоћ су на снимању пружили припадници ПУ Источно Сарајево као и бројни појединци.
Снимање документарног филма: „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш!”/ Фото: РТРС
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
Убијена су дјеца Данијела Тешановић, Драгомир Тешановић и Слађана Секуловић.
Аутор филма, новинар РТРС-а Гвозден Шарац раније је рекао да је професионална, људска и морална обавеза да у овом „формату”, снимањем документарног филма сачувамо сјећања на злочин који је „црним” словима записан у свијести сарајевских Срба.
На филму су радили сниматељи, продуцент, реализатор и монтажер из ИТЦ РТРС-а Источно Сарајево.
РТРС
