Славко Никић: „Машану Лекићу и Телевизији Прва – Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност!“

Славко Никић, бивши припадник Посебне Јединице Полиције (ПЈП), ратни пуковник МУП-а са Косова и Метохије, и подпредседник УО Српских Ветерана Косова и Метохије, на свом фејсбук профилу оставио је веома забрињавајућу поруку – да му је живот угрожен: „Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност.“ Преносимо поруку у целости.

Машану Лекићу и Телевизији Прва

Серијал Досије на ТВ Прва, није емитовао оно што сам рекао и ако је реклама ишла и по десет пута дневно негде око месец дана. Из рекламе се само види како ја изговарам реченицу “Испалио сам један метак и рекао прича је завршена”. Неприказивањем даљег тока разговора који би разјаснио гледаоцима, где или у кога испаљујем један метак, бивам претстављен широј јавности као човек који је на тај начин решавао своје проблеме, што не одговара истини. Сви они чији су најмилији страдали у периодu који емисија обухвата, са правом могу да сумњају да сам баш ја тај који је убио онога кога они више немају. Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност. Снимању онога што сам рекао Машану Лекићу и његовој ТВ екипи, у камере ТВ Прва, присуствовао је и Николић Небојша.

Желим да верујем да није тако, али се тога највише плашим да је Машан Лекић или неко од његових људи којима је снимак био доступан, одлучио да га прода шиптарској мафији, јер ту први пут откривам директну везу одређених појединаца из Српског подземља, али и полиције, са ШИПТАРСКОМ МАФИЈОМ.

За такав снимак Шиптари никада не питају за цену, што омогућава Машану Лекићу и његовој екипи ТВ Прва “лако” богаћење и сигурно моју ликвидацију. Веровао сам Машану и ТВ Прва, изнео моја сећања, омогућио му да то све сними уз његово обећање да све то ради као део припреме серијала Досије. Осећам се превареним и угроженим па вас зато и овим путем обавештавам да сте без икаквог разлога и повода мене “пустили низ воду”. ПОГРЕШИЛИ СТЕ.

Приказивањем комплетног снимка био бих заштићен као и остали учесници разговора (јавно изговореном речју), али је неко хтео да на тај начин испуни налог српских непријатеља, против којих сам ратовао, а то су шиптарске терористичке банде које је предводио зликовац и убица Хашим Тачи. Зашто не знам?

Зато објављујем само неке детаље које сам том приликом рекао, а који су за јавност Србије али и света остале тајна:

1. Изнео сам доказе и прозвао два официра полиције(СБПОК-а) којима сам два месеца пре убиства Зорана Ђинђића рекао шта ће се десити.

2. Изнео сам доказе да је кућа Душана Спасојевића у Шилеровој улици срушена да би се онемогућило истражним органима, да реконструкцијом догађаја дођу до закључка да кућу у Шилеровој улици, пре убиства Зорана Ђинђића, нису обезбеђивали припадници ЈСО већ припадници једнинице која и данас постоји. Навео сам и имена високих официра полиције, који и данас раде, а знају ту чињеницу. ЈСО РАСФОРМИРАНА БЕЗ РАЗЛОГА.

3. Изнео сам моја сећања, изјаве једног од Шиптара које сам заробио 1999. год поред језера Газиводе који се позвао на пријатељство са Милетом Новаковићем, тада високим официром полиције, иначе човеком који је учествовао у овом серијалу. Оно што ми је Самија Емини звани Троши тада испричао, овог официра полиције оптужује за високу корупцију, сарадњу са истоименим шиптарским криминалцем, узимањем материјалних добара (када, како, колико као и где му је предавао). Тада сам код Самије Еминија и његове сестре поред осталог пронашао, посебно гравиране пиштоље и дозволе за то оружје. На моје питање како је добио дозволу за оружје а бавио се продајом хероина, одговорио ми је, “то ми је средио Миле”. Причао ми је много тога о “дружењу” са Милетом, али искрен да будем, нисам му веровао већ сам то приписивао његовој жељи да се на неки начин искупи и да га ослободим. Ослободио сам га.

Милета Новаковића никад и ни за шта лично нисам оптуживао, али немам намеру ни да га браним, јер он мисли да то добро ради сам.

4. Говорио сам и о мојим сазнањима како су лажирани “крунски докази” против Звездана Јовановића, а кад је упитању убиство Зорана Ђинђића, ко је то радио и по чијим налозима. Тадашњи главни “ментори” онима који су ту истрагу водили били су људи који су слабо говорили српски а одлично енглески.

За све ово и још много тога српска јавност је остала ускраћена, неприказивањем онога што сам рекао са пуно поверења у Машана Лекића и ТВ Прва. Прикривањем истине се створило плодно тло да се у Србији поново крене са злочинима и проливањем крви по београдским улицама. Ако се мени нешто деси, Машану Лекићу остављам да све то расчивија и објасни мојој браћи, мојим ратним друговима, мојим миродопским друговима, као и мојим цењеним читаоцима.

И поред овакве ситуације, за мене буквално безизлазне, желим да верујем да ТВ Прва није антисрпска телевизија, и ако се то мени у овом моменту чини. Можда само због тога што је неко уз логистичку подршку те телевизије, мене изложио до сада највећој опасности, којих није било тако мало у мом животу. Ратовао сам преко Дрине и преко Белога Дрима, нисам био у оваквој ситуацији.

Машане Лекићу, сваки човек пре или касније, покаже колика му је цена. Ви као искусан новинар сте показали и цену и “храброст”, као и “велику љубав” према држави Србији и њеним бранитељима. Захвалан сам вам због тога и ако сте ме довели у невиђену опасност, јер сте ме научили да не треба веровати без праве провере.

Са поштовањем, аутор дванаест књига,
Подпредседник УО Српских Ветерана КиМ
Славко Никић