САОПШТЕЊЕ Милорада Улемека Легије
Обраћам се искључиво ради избегавања разних шпекулација које могу да се појаве у одређеним медијима, а поводом мирног протеста који се одвија у Посебном одељењу КПЗ Забела у Пожаревцу.
Легија ступио у штрајк глађу!
Милорад Улемек Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), који се налази на издржавању затворске казне у Посебном одељењу Казнено-поправног завода у Забели, ступио је у штрајк глађу јер су му константно ускраћена Уставом гарантована права.
Приказ књиге „Самурај”
Тамо, иза бедема затворске тврђаве, физички одвојен од породице и целог света, на хлебу са седам кора, пуковник Милорад Улемек Легија пише књигу „Самурај – затворска филозофија” и дарује нам је као још једно своје књижевно дело, којим се богати српска књижевност.
Велики сиви вук
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Урлик вука
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Истина о васкрсу легенде
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Сами ћемо по свог команданта
Муњо моја немамо ми среће, Милорад се појавити неће, него као на почетку рата, спремај људе, па по команданта…
Срећна слава Јединици
Милораде, команданте великану прошлог рата, прими поздрав и честитку од незнаног Твога брата. Срећна слава, команданте, честитај и Вуковима, и реци им у затвору да напољу још Нас има.
Кад Гром зове – громови бију
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Незаборављени вук (2. део)
Црвену беретку поносно је носио и непријатељима пркосио. Заклетву давно даде, за Србију спреман и да херојски паде…
Незаборављени вук
Вук чује Отаџбине зов и први креће у ров. Кукавица? За њега то не важи, Он први је био на стражи…
Витез србског рода
Запјеват’ ћу браћо моја, док ми горке сузе теку, о Звездану мрком вуку и храброме Улемеку…
Вук са ружом
Питаћу те нешто, моралисто лажни тебе који с нашим душманима стојиш, ти си на слободи, а Вук је у апсу од помисли на њег’ да ли се још бојиш?
Дража је ОК, али рехабилитујмо ЈСО!
Вучић, дакле не само да нема храбрости (мање битно), него нема ни жеље, а ни дозволу (најбитније) да након безмало тринаест година покрене једно питање – коме смета ЈСО и да ли нам је данас, када су терористичке претње на југу све оштрије и извесније, та јединица потребнија него икада?
Остаћемо трн у оку за све душмане Српског народа!
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице… Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
Славко Никић: „Машану Лекићу и Телевизији Прва – Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност!“
Ратни пуковник Славко Никић на свом фејсбук профилу оставио је веома забрињавајућу поруку – да му је живот угрожен: „Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност.“
Поруке утамничених
Кад смо били на бојиште, ђе потоци крви теку, нико раван не бијаше, команданту Улемеку!