О Јединици

Вероватно већини од ових стотина хиљада посетилаца нашег сајта није било јасно зашто је страница о Јединици толико стајала ненаписана. Зар је могуће да ми, који смо били њени припадници, не знамо ништа о њој, ни толико да напишемо једну страну…

Dan-JSO-004

Они иоле упућенији знају да није тако. Знају да се о Јединици може и биће написано књига и књига… Неке испуњене мржњом, а неке дижући нас у небеса, али чињеница је да ће ретко ко остати према Јединици за специјалне операције равнодушан и без мишљења. Не може се о Јединици писати све оно што знамо, све оно што би ми, бивши припадници расформиране ЈСО хтели да напишемо, када знамо да Хашки трибунал, као и стране обавештајне службе, једва чекају да дођу до података о Јединици које само ми знамо.

Биста Радослава Костића Колета, испред зграде команде у Кули

Биста Радослава Костића Колета, испред зграде команде у Кули

Али… Како је све то почело…

Јединица за специјалне операције основана је 1996. године. Била је саставни део Ресора државне безбедности МУП-a Републике Србије. За седиште Јединице изабрана је Кула. У опцији је била и Липовица, али је на крају преовладало мишљење да је тадашњи центар Територијалне одбране у Кули много погоднији за јединицу таквог типа. Приступило се реновирању постојећег и изградњи нових објеката, центра који је у то време имао само основну инфраструктуру. Центар је добио име по Радославу Костићу – Колету, официру Службе државне безбедности који је, вршећи своју дужност, јуначки погинуо 1994. у Босни.

За команданта Јединице постављен је Милорад Улемек Легија, прекаљени ратник, бивши припадник француске Легије странаца и официр Српске добровољачке гарде.

И то је све мање више познато… Постоје службени документи о томе… Држава је стајала иза свега… Али… Откуда идеја о формирању једне такве јединице која би била део РДБ-а… Откуда ти људи који су ушли у састав Јединице и на крају крајева, откуда Милорад Улемек на челу Јединице? Зар није постојао ниједан способнији професионални полицајац који би тај посао обављао? Одговор на ово питање је врло једноставан: НИЈЕ!

Ову Јединицу и ове људе, њене припаднике, није створила Србија, иако су скоро сви били Срби. Њих је створио рат на овим просторима. Њих су створили жеља да се одбрани и помогне србски народ у Републици Српској Крајини и Републици Српској. Да се не понови геноцид који је учињен од стране усташа и балија претходних ратова.

Иако је ЈСО основана 1996. године, људи који су ушли у састав Јединице, њено тврдо језгро, срели су се први пут 4. маја 1991. године у обучном центру „Алфа“, Драгана Васиљковића – Капетана Драгана, у Голубићу код Книна. Тај центар је основан да би се Срби, одбранили и сачували голе животе, егзистенцијално угрожени од стране нове Хрватске државе, на чије чело је дошла Хрватска демократска заједница доневши са собом симболе усташтва: шаховницу, стројнице, редарствену постају, повике „за дом спремни“ и сличне. Исте оне које су одвеле у смрт стотине хиљада Срба у Другом светском рату! Због тога се 4. мај слави као дан Јединице, дан када је 1991. године Јединица и основана.

Срби нису били спремни за рат. Нису били наоружани, нису били обучени, нису били опремљени… Једино што су знали је да неће ићи као овце на клање.

Вођен изричито патриотизмом, из Аустралије у Србију долази Драган Васиљковић – Капетан Драган, бивши припадник аустралијске војске. Професионални војник. Успоставља контакте са србским властима и преноси им своју намеру да у Републици Српској Крајини обучава србске војнике. На иницијативу тадашњег начелника РДБ-а Јовице Станишића, донета је одлука да се у РСК формира специјална јединица србске полиције коју би обучио Капетан Драган. Зато се Јовица Станишић и сматра оцем Јединице. Задатак да то спроведе у дело добио је мало познати оперативац РДБ-а Франко Симатовић. Он заједно са Капетаном Драганом одлази у Книн и у сарадњи са тамошњим властима организује камп за обуку специјалне јединице полиције РСК који ће водити Капетан Драган.

Својом гвозденом дисциплином и обученошћу оставио је јак утисак на тамошње Србе и добровољце који су дошли да помогну одбрану Крајине. Одабрао је групу србских војника, обучио их и устројио на један сасвим другачији начин. Сви су били ошишани, обријани, обучени и строго дисциплиновани, тако да неки који су алкохол и браде, шубаре и кокарде, иконографију Булајићевих филмова, сматрали за каракеристику србског војника, отерани су из Книна.

Тако су створене Книнџе. Прва србска специјална јединица у овом рату. Капетан Драган је на тај начин постао и први инструктор на овим просторима, први инструктор припадника Јединице. Тако је почела легенда…

Карактеристично за овај рат је да је имао заиста пуно специјалних јединица. Довољно је било да нека јединица има иоле различиту униформу, другачију ознаку и нешто другачију обуку и већ би се звали специјалцима. У команди србских снага се дошло до закључка да је то начин на који се може појачати самопоуздање србских војника. А то што нису и заиста били специјалци па су ношени претераном самоувереношћу гинули у великом броју, то их већ није толико бринуло.

Већ у првим акцијама под руководством Капетана Драгана, Книнџе су показале да су заиста обучена специјална јединица, способна да изврши било који задатак. У борбама за Глину, Шкабрњу, Обровац, Бенковац… Показали су колико вреде. Легенда је расла… Као и страх усташа, а у страху су велике очи.

Због сукоба између тадашњег премијера и председника РСК, Милана Мартића и Милана Бабића око власти, из Србије, преко чијих канала је Капетан Драган и послат у Голубић, стиже налог да се искусни и прекаљени борци из кампа Капетана Драгана пребаце у камп на Пајзошу, код Илока, односно у камп Лежимир, на Фрушкој Гори, а да се камп у Книну расформира. Неки су прихватили позив и прешли, а неки су остали у Крајини одлучивши да не буду више део Јединице. Тада су бивше Книнџе сада већ прекаљени борци, добиле НАТО униформе, ознаке вука на рукаву и црвене беретке са србском тробојком на њој. Капетан Драган се повлачи из Јединице, а команду преузима Франко Симатовић Френки, оперативац РДБ-а.

Ти људи који су били у кампу Капетана Драгана и прошли обуку код њега, постављени су за инструкторе у камповима Пајзош и Лежимир. Кроз те кампове је прошло небројено добровољаца који су се касније борили на свим ратиштима РСК и РС. Неки од њих су касније и сами били инструктори.

Бивше Книнџе добијају име Вукови, по амблему са рукава. Неки остају у обучним центрима, а остали се упућују на ратиште где обучавају и воде локалне специјалне јединице и јединице Територијалне одбране. Френки никада није водио Јединицу на терену, није учествовао у акцијама. Јединицу су водили ратни команданти.

Бивши припадници кампа за обуку Капетана Драгана – Книнџе, садашњи Вукови, су имали статус активних припадника и имали су службене легитимације полиције РСК. Поред активних припадника Вукови су имали и резервне припаднике. То су били сви они који су прошли обуку у неком од кампова Јединице.

У мају 1994. године државни органи Републике Србије формирају Јединицу за антитерористичка дејства РДБ МУП РС (ЈАТД). На тај начин је држава добила изузетно обучену јединицу састављену од ратних ветерана, а поврх свега добила је контролу над тим истим ветеранима, јер на жалост, наша држава воли ратнике само када су преко, када ратују. Не и када су кући. Онда су потенцијални терористи и претња за систем и постојећи режим. Тужно, али истинито… ЈАТД је имао две организационе целине. Лаку мобилну артиљерију и пешадију.

У ту Јединицу су ушли активни и резервни припадници Вукова који су прошли безбедносне провере. А њих је било заиста мало. Педесетак људи… Ознаке на црвеној беретки су биле мач са осцилима, а на униформи делимично измењени амблем вука. Униформа је била маскирна плава. И даље је била задржана НАТО униформа, али не и у јавној употреби. Користила се интерно, по камповима и слично.

Први пут Јединица, овог пута као ЈАТД добија јавну промоцију када су у Републици Српској у јуну 1995. године ослобођени заробљени припадници мировних снага. Тада је посредник био тадашњи начелник РДБ-а Јовица Станишић, а у његовој пратњи су били припадници Јединице са својим црвеним береткама. ЈАТД је крајем те године и расформиран, а Јовица Станишић је у јесен 1998. године смењен са дужности начелника РДБ-а.

И то је био почетак краја РДБ-а…

По завршетку рата, државни органи Републике Србије су донели одлуку да се формира Јединица за специјалне операције (ЈСО). Јединица која би по својој специфичној мобилности, обучености и искуству могла да одговори сложеним задацима које је рат 90-их поставио на овим просторима. Нешто до тада непостојеће у Србији. То је и учињено. Основана је ЈСО.

За команданта Јединице постављен је Милорад Улемек. Човек који је напустивши француску Легију странаца по избијању рата на просторима бивше Југославије, прикључио се као обичан припадник у Српској добровољачкој гарди где је напредовао до чина пуковника. Истакао се, показао и доказао у многим борбама широм РСК и РС. Показавши изузетан таленат борца и организаторске способности официра привукао је пажњу РДБ-а, која му је поверила такав један осетљив и одговоран задатак као што је било формирање ЈСО.

У састав ЈСО су ушли: део бивших припадника Книнџи, Вукова и ЈАТД и део из цивилства који никада није имао додира са Јединицом. Сви они су прошли ригорозне безбедносне провере, здравствене и психофизичке прегледе.

Упућени су на дрил који је трајао 45 дана. Тај дрил, као својеврсна селекција, постао је једна од основних карактеристика Јединице. Извођен је на једној од локација за обуку: Тара, Петрово Село, Гоч, Добре Воде… За тих 45 дана свако од тих људи је научен да познаје у детаље десетак врста оружја, минскоесплозивних средстава, тактике, топографије… Сваки дан дрила је био другачији. Гомила градива, коју је требало савладати, је била додатно отежана напорним маршевима, физичким тренинзима, неспавањима и слично. Постојала су периодична тестирања знања припадника у виду писаних тестова који су попуњавани после дугог, напорног марша, или непроспаване ноћи. Обука је извођена бојевом муницијом тако да су инструктори који пуцају поред ногу, тела припадника, били редовна појава.

Врхунац обуке је била паклена недеља. За време трајања паклене недеље маршеви су били свакодневни, а спавање је сведено на минимум. Пар сати дневно. Последњег дана недеље, 45-ог дана обуке, раном зором, кретало се на Марш за беретку који је износио 51 километар са комплетном опремом, пушком и ранцем који је тежио око 40 кг. С обзиром да су сви који нису могли да поднесу психофизички притисак на дрилу, већ отпали током тих 44 дана, они који би отишли на марш, издржали би га без проблема! Ритуал који је био по стизању у камп са марша, је био нешто што се памти целог живота. На команду „Беретку скини!“ скидала се црна беретка која се носила током дрила, а на команду „Беретку стави!“, стављала би се црвена беретка. Поносно! Сузе би заискриле у очима многих…

Након дрила је тек следила обука. Дисциплина никада није попуштана. Сваки и најмањи прекршај се ригорозно кажњавао у виду везивања за стуб по дан, или два, или батинања и слично… Командант никада није новчано казнио припадника. Као бивши легионар знао је у душу војника и да радимо за ту плату. Такође није кажњавао ни узимањем слободних дана, јер су припадници боравком у Кули ионако били скоро стално ван својих домова.

Захваљујући таквој обуци, духу који је владао у Јединици и осећању припадности нечем тако узвишеном, као што је била најелитнија србска јединица, створени су припадници који су извршавали беспоговорно, свако наређење. Кроз ватру и воду…

 

НИКАДА НИЈЕДАН ПРИПАДНИК ЈЕДИНИЦЕ НИЈЕ ОДБИО НАРЕЂЕЊЕ!

ЈСО је имао борбени део и логистику. Борбени део су чиниле борбене групе састављене од тимова. Један тим је имао 12 људи. Постојале су 1. и 2. борбена група које су биле јуришне пешадијске групе и 7. борбена група која је била група за подршку састављена од борбених возила и минобацача. Касније, расформирањем новосадског САЈ-а оформљује се и 3. борбена од припадника НС САЈ-а и резервног састава тј. ветерана Јединице, као и 8. БГ од нових припадника. Касније је 8. БГ била филтер група кроз коју су сви нови припадници пролазили, боравећи у њој одређено време, након чега су, према својим показаним способностима, распоређивани у друге групе.

Јединица је у свом наоружању, поред стандардног као што су аутоматске пушке М70АБ2, ЦЗ99, М84, ХК МП5… имала и део заплењеног оружја и оруђа са ратишта РСК, РС и Косова и Метохије.

Карактеристика целокупног историјата Јединице су била борбена возила. На почетку рата 90-их прављена су од теренских возила, или камиона, додавањем оклопа и оруђа. Тако је Јединица имала на возилима БСТ-ове, ВБР-ове, тешке митраљезе спрегнуте са лаким митраљезима (12,7мм или 14,5мм са 7,62мм), ПАТ 20мм, лансери ракета Кошаве, лансери ракета Саће… Свако од тих возила је било уникатне израде рађено према нашим нацртима и прилагођено нашим потребама.

Возила која су коришћена у ЈСО, као борбена возила, била су руска теренска возила марке УАЗ и на њима су били смештени митраљези BROWNING 12,7мм, путничка возила NISSAN пик-ап, на којима су били смештени аутоматски бацачи граната домаће производње АБГ 2×30мм и митраљез М84, који се налазио поред сувозача на месту скинутих врата. Теренска возила LANDROVER на којима су били смештени бестрзајни топови БСТ 82мм, или вишецевни бацачи ракета ВБР 8×128мм…

Јединица је добила прилику да покаже своју обученост, храброст и умешност у рату 1999. године.

Још почетком те исте године, увиђајући неминовност рата који су нам наметале западне силе, државни органи Републике Србије су наредили Јединици да се са комплетном опремом, борбеним возилима и људством пребаци на Гоч где ће бити ближа југу Србије. Све се знало… Недељу дана пре почетка бомбардовања знало се да је рат неминован. Неизбежан… Ноћ пре него што ће пасти прва бомба, Јединици је наређено да крене на Космет. Прве бомбе бачене на Србију дочекала је у Лепосавићу. У бископској сали, окупљеним људима Командант је саопштио задатак који је добијен од државног врха. А задатак је гласио: У што краћем року уништење терористичке ОВК. Што пре буду уништени, пре ће престати бомбардовање наше земље.

Све дане рата, ЈСО је показала све предности свог начина рада, устројства, обуке и највише искуства. Искуства старих прекаљених бораца са ратишта који су били пример млађим борцима у многим критичним и тешким ситуацијама за Јединицу. Умешност Команданта, његове организационе способности, биле су од пресудног значаја у том избегавању НАТО бомби.

Рат 1999. године није нешто на шта су борци Јединице навикли. Уз огорчене борбе са шиптарским терористима постојале су сталне и свакодневне претње од НАТО авијације и њихових бомби и ракета. Ту је мобилност ЈСО у потпуности дошла до изражаја! Лака борбена возила, која су се могла скрити у пласту сена, или под неку надстрешницу куће, или једноставно паркирати поред куће и прекрити црвеном цирадом тако да из авиона изгледа као продужетак кровова и слично, су била тежак и неухватљив циљ за НАТО авионе.

Немерљиво велика предност ЈСО је што ни у чему није зависила од друге, било војне било полицијске јединице. Све је имала своје. Своју логистику која је са камионом ишла иза Јединице и снабдевала је водом и храном, механичари су на лицу места поправљали возила, цистерна са горивом допуњавала је возила, доктори су имали своје покретне операционе сале смештене у камионе, у којима су хирурзи „крпили“ припаднике на лицу места. Све је било ту! Ватрена подршка, која је захваљујући поново искуству и обучености била невероватно прецизна, најсавременији систем везе, који је редовно прислушкивао разговоре НАТО пилота упозоривши наше припаднике, ако су неко наше возило уочили…

Тако нешто никада пре, и тешко да ће икада после, бити виђено на овим просторима.

По потписивању Кумановског споразума и повлачења са Космета, Јединица се враћа у свој, НАТО бомбама разрушени центар у Кули, у коме је остала само читава једна зграда – спаваонице припадника. Све остало је било сравњено са земљом. Бољу почаст нам НАТО није могао указати. Приступило се убрзаној обнови и изградњи центра. С обзиром да су поједине фирме тражиле и превише новца за рашчишћавање рушевина, одлучено је да припадници својеручно уклоне рушевине на чијим ће темељима нићи нове, још лепше и функционалније зграде и објекти. Изградња и надограђивање центра је трајала све време, до расформирања ЈСО.

После рата су стара борбена возила повучена из употребе у ЈСО и замењена су возилима типа HUMMER, цивилна верзија, прерађеним и ојачаним за потребе ЈСО.

KZB-1-18

Интересантно да припадници Јединице, било да су у питању биле Книнџе, Вукови, ЈАТД, или ЈСО, нису никада имали стални радни однос у МУП-у, и ма колико добро, часно и пожртвовано радили свој посао и обављали своје задатке, свих тих ратних година, а и после, нарочито после свих ових ратова, над главом им је као Дамоклов мач висило расформирање. И стално им је неко претио тиме… и стално их је неко плашио тиме… Плашио, јер ти прекаљени борци крајишници, босанци, србијанци, су своју Јединицу доживљавали као своју другу породицу… А неки и као једину…

Иако су многи ЈСО сматрали продуженом руком покојног председника Слободана Милошевића, 5. октобра 2000. године, Јединица је отказала послушност Председнику који је наредио да се пуца у народ, на шта је Командант разбио моторолу о асфалт и пришао народу. Јединица је била србска. Била и остала. Потекла из србског народа. Живела за србски народ. Другачије није могло бити. Било је тада и оних који су искористили прилику и пуцали на колону хамера. Није им узвраћено. Командантова наређења су била строга. Најстрожа. Нико да не пуца!

Јединица се са возилима вратила у базу, на Институт безбедности. Те ноћи војска је опколила Институт прагама и тенковима. Војници су копали ровове дуж Института и чекали знак за напад на нас. Неки од тих војника нису имали ни једно гађање, а послали су их на нас… Послали су необучене и неопремљене војнике да пуцају на нас… Луде главе тадашњег начелника Генералштаба Небојше Павковића и његове свите. Мало је недостајало…

Командант је отишао код Коштунице, изјавио му лојалност и ставио му Јединицу на располагање. Овацијама су дочекане те његове речи које је Командант пренео припадницима Јединице окупљеним у амфитеатру на Институту безбедности.

Сви су се припадници надали бољим временима. Командант је успео да се избори да по први пут припадници Јединице буду примљени да раде на неодређено у МУП. У то време је била актуелна и Копнена зона безбедности и побуна Шиптара на југу Србије. ЈСО је ушла без испаљеног метка наилазећи на гомилу одбаченог оружја, опреме, минскоексплозивних средстава… Касније је открила у Добросину огроман магацин лаког и тешког наоружања, тада је била похваљена од РДБ-а.

Јединица наставља да ради. Истог тог председника, коме су одбили послушност 5. октобра, ухапсила је у вили „Мир“, у ноћи 1. априла 2001. године. Упркос жестоком отпору који је пружен, припадници Јединице нису узвратили, поново нежелећи да пролију србску крв. Милорад Улемек, коме је тада метак прошао кроз оковратник тренерке и запарао по врату, улази у кућу на преговоре са Слободаном Милошевићем и успева да га убеди да се преда, а да његови браниоци положе оружје.

А онда – шок. Милорад Улемек – Легија, Командант ЈСО, даје отказ и напушта Јединицу, присиљен након пуцњаве у Ступици у Београду и паљења кафића у Кули. Сузе у очима. Глас који дрхти… Велико ХВАЛА свима… Припадници немо плачу. Знали су да више ништа неће бити исто, да је то почетак краја…

За новог команданта постављен је Душко Маричић – Гумар.

Али ни то није помогло да се Дамоклов мач склони изнад глава ЈСО, баш напротив. Хапшењем браће Бановић 8. новембра 2001. године, продаваца на локалној пијаци у Обреновцу, који су од стране власти припадницима Јединице представљени као „опасни, наоружани, криминалци спремни на све“, да би убрзо потом били пребачени у Хаг, иако је Јединици обећано од стране нове власти да то ЈСО неће радити, резултирало је прво незадовољством, а затим и протестом припадника ЈСО.

ЈСО се 9. новембра затворила у свом центру у Кули, препречивши улаз у центар са два транспортера. Сви припадници су били повучени са дужности. Почеле су провокације према Јединици. Послат је одред жандармерије из Новог Сада да опколи центар ЈСО. Чекали су у заседама. Са зољама… Из унутрашњости Србије су ка Београду кретали аутобуси пуни полиције, појачања против нас. Све се то тек касније сазнало… Авиони војске су даноноћно надлетали Центар ЈСО, повремено обрушавајући се као да ће да дејствују по Центру. Ситуација је била доведена до усијања.

Видећи да овај начин протеста никуда не води, 12. новембра 2001. године у Београду припадници Јединице, блокирали су својим Хамерима пут код хотела Интерконтинентал у знак протеста због хапшења браће Бановић. Обучени у своје радне униформе, без фантомки и са црвеним береткама на глави, припадници Јединице су први пут показали своја лица, показујући колико су сви они сасвим обични људи, који имају своје животе, бриге, породице… Да нису никаква чудовишта, убице и слично…

Све се смирило на тај начин што је тадашњи министар полиције Душан Михајловић изјавио да су припадници ЈСО у праву, Горан Петровић тадашњи начелник РДБ-а смењен, а ЈСО изашла из састава РДБ-а и прешла под полицију. Протест је прекинут 14. новембра.

Дамоклов мач је био све ближи врату Јединице. Већ се отворено причало и позивало на уништење Јединице. Појављивали су се спискови са припадницима ЈСО који би требало да иду за Хаг. Притисци су били све већи и јачи. Покојни премијер је у једној емисији на Војвођанској ТВ, када су га упитали зашто не расформира ЈСО, рекао: „ЈСО извршава сва наређења и то нису криминалци, већ професионалци у свом послу. А и да хоћу да их расформирам, реците ми шта ћу да радим са преко 200 људи који знају да раде само то што раде. Желите ли их ви на улици?“

А онда… 12. марта 2003. у Београду, убијен је премијер Србије др Зоран Ђинђић. Снајперским хицем. Наређење Јединици: Сви припадници да се повуку са дужности и одмора и оду у Центар Кула. Одмах. Сви су тамо Звеки, Гумар… Сви. Свуда неверица, збуњеност… Зашто? Ко је то учинио? А онда, на ТВ-у, ванредне вести… Официр ЈСО Звездан Јовановић – Звеки ухапшен је и осумљичен да је убио премијера?! Са њим је ухапшен и Душко Маричић – Гумар и још неколицина припадника ЈСО. Сви они су били са нама у Кули и чекали. Нико није пробао да бежи. Да се крије… Да се брани… Од чега? Од кога? Зар од свог народа?!

Дамоклов мач се напокон спустио. 25. марта 2003. године, указом Владе расформирана је ЈСО. Припадници Јединице, преживели са многих ратишта, рањавани неки и по више пута, тихо, у колони, полако, сломљени, раздужују своје оружје, своју опрему… Несвесни… Многи ће схватити губитак тек када буду изашли из шока… Данима после… Неки и недељама… На последњем постројавању, застава Србије се скида са јарбола. Њих 183 у строју… Низ лица у грчу сливају се сузе… Неми крик… Постројавање је завршено, по команди се окрећу и улазе у аутобус… Ћутке… Новинари снимају… сликају… пишу… Неверица и код њих… Зар је то тај ескадрон смрти?! Зар је то крај Јединице за специјалне операције? Пааа, они су мислили… ОНИ су мислили!

Ванредно стање је уведено и изведено. Многи припадници ЈСО су привођени, саслушавани, само неколико је остало у притвору. Ређају се суђења… Ређају се оптужбе… Кривци: бивши припадници ЈСО. Суди им се…

А шта је са осталима? Зар Јединицу нису чинили људи, а не име? Где су ти ратници? Шта ће бити са њима? Е, то ни држава Србија није знала. Покушала је да их разбаца по станицама полиције и по одредима жандармерије. Да не остану на окупу… Сви су их се плашили… Зазирали од њих… На састанку са Гораном Радосављевићем, тадашњим командантом жандармерије, припадници су се побунили против таквог решења свог статуса. Тако се дошло на идеју да се у оквиру жандармерије формира нова јединица – Противтерористичка јединица (ПТЈ), у коју ће ући сви бивши припадници ЈСО, који су желели да остану на окупу. Један део ЈСО је прешао у одреде жандармерије, а једна група у САЈ.

Настанком ПТЈ, наставља се и легенда о Јединици. Јер најбитнија карактеристика Јединице никада није био назив, ознаке, униформа, па ни командант. Оно што је чинило Јединицу тако јединственом, другачијом, различитом од свих осталих су – ЉУДИ.

Дисциплиноване, обучене, искусне, прекаљене, србске патриоте способне да где год да су, постану језгро националног опредељења војника, полицајца, цивила. Они су есенција патриотизма, србске части, храбрости и поноса.

Они сами су Јединица! Где год да су. Њих ни смрт не може спречити у њиховој мисији одбране Србије, јер иза њих остаје њихово дело. Остају људи којима су били показатељи како се воли, бори и гине за отаџбину.

Србија није мртва! Србија је успавана! Али и даље пуна патриота. То је било и остало плодно тле, тако да расејавајући припаднике Јединице и лево и десно, то семе пада и из њега ће нићи нови нараштај патриота, стасава нека нова Јединица ко зна каквих ознака и униформе, али са увек истом идејом и циљем.

 

ОДБРАНА СРБИЈЕ!

Чињеница је да припаднике Јединице нико никада није ни осумњичио, а камоли оптужио за икакве злочине на ратиштима, зато што су припадници Јединице најдисциплинованији војници које је ова држава икада имала и које ће имати. Не „убице и кољачи“, „ескадрони смрти“ каквим их називају неке „невладине“ организације, или „магарци који пуцају“, каквим их називају неки малоумни новинари, педери и наркомани. И ово није серијал „Јединица“ каквом је покушао неки приучени новинар приказати, у нади да ће на легенди о тим људима, са што мање труда, добити што више новца пишући о свему и свачему, али о Јединици најмање. Јединице има само у наслову. Нигде више!

Антиратни профитери, за шаку долара, тимарени као верна псета од стране западних налогодаваца, бесомучно пљују по тим људима којима је једина кривица што су патриоте, којима је њихова земља Србија, једина земља коју имају, представљајући тиме претњу глобализацији свега. Измишљају најгоре, најперфидније лажи да би зарадили свој издајнички новац. Да би умањили углед Јединице у очима народа. Али народ зна, тај исти србски народ избегао из Републике Српске Крајине, Републике Српске и са Космета и сви они који су нас икада сретали, знају како су се припадници Јединице борили да га заштите, како су се понашали у том рату.

Залуд вам је тај проклети посао! Лажете без стида! Гебелс би се постидео толиких и таквих лажи! Он је лагао да заштити свој народ. Али да; ви немате свој народ! Ви сте грађани свих нација…и ниједне… Лажете без страха називајући нас најпогрднијим именима зато што знате да припадници Јединице НИКАДА не би пролили невину крв! Србску крв. Никада! Мржња избија из сваке ваше речи, сваког слова. А припаднике Јединице, нема ко да штити… Препуштени су сами себи… Професионалци као и увек што су били, обављају свој посао. Чувају своју отаџбину – Србију.

KZB-2-09

Можда ће некад, негде, неко узети и прочитати правилнике писане у Јединици и прочитати шта све чини једну специјалну јединицу. Да ли је чине донације из иностранства, од земаља које су нас убијале, манекенисање пред камерама, или кршење закона радећи по сплавовима, рекетирање и слично…?

Не!

Једну специјалну јединицу карактеришу:
1. Традиција
2. Дисциплина
3. Хијерархија
4. Обука

А једног припадника такве јединице карактеришу:
1. Дисциплина
2. Пружање максимума
3. Тимски рад

Ово су постулати, основа, корен из кога смо поникли сви ми, припадници Јединице. Ко год буде употребио ова правила на своју јединицу, добиће војнике као што смо ми. Нове генерације патриота већ стасавају. Треба их само обучити. Бољег примера од нас и бољег приручника од нашег неће наћи. Ако пожеле… Само ако буду хтели. Јер, Балкан беше, јесте и биће ветрометина. Не дозволимо да нас ветар одува са ових простора! Не дозволимо да трагове нашег постојања на овим просторима, налазе у археолошким ископинама! Не дозволимо да нас нема! А те дане нам спремају…

И зато…

ЖИВЕЛА СРБИЈА! ЖИВЕЛА ЈЕДИНИЦА!

 




45 коментара

  1. Nebojsa

    Svaki Srbin zna sta ste radili za ovu zemlju i zahvalni smo vam na tome, ja sam rodjen 1991. ali kroz razne epizode nekih tamo proamerickih televizija, koje su vas opisivale kao zlotvore, shvatio kao i cela moja generacija, da ste vi junaci, heroji buducih generacija, i da ste stavljali glavu tamo gde sve „velike“ patriote ne bi nogu, branili samo ono sto je nase, da ne bi bilo opet pokolja srpskog naroda. Trebacete vi Srbiji jos, ako vas politicari ne volu, voli vas zemlja nasa sveta Srbija. Ziveli junaci, bila bi mi cast da delim mesto sa vama u trecem Kosovskom boju. ZIVELA SRBIJA.

  2. Filip

    Vi ste nasi heroji……..Ma sta god pricali ovi na vlasti……..Vi ste branili ovaj narod…i ovu zemlju….koliko je njih samo poginulo,dok su oni pili kaficu i odlazili iz zemje vi ste borili….nek im je laka zemlja…..a ova drzava to nezna da ceni…..SA VAMA I U SMRTI!!!

  3. jovan023

    Svaka cast! Velika je steta sto ste rasformirani, jer da niste niko ne bi smeo ni da nas pipne. Mogu samo da zamislim sta biste uradili onim siptarima na Kosovu i voleo bih da se ostvari ono sto je Legija jednom objavio za medije:“Kada bi me sad pustili iz haskog tribunala, ja bih za 7 dana okupio CRVENE BERETKE, a za 30 dana bih resio problem na kosovu“!! I hteo sam da pitam jel’ ima neke sanse da se Vi ponovo oformite?

  4. Bojan

    Svi znaju ko su JUNACI a ko su izdajnici ovog naroda….Krenućemo napred samo ako jednog dana na vlast u Srbiji dođu SRBI, patriote i ljudi koji istinski vole svoju zemlju i svoj narod…dotad, samo ćemo stradavati i lagano nestajati, i sami delimično ubeđeni u laži koje se serviraju nama i svetu….nedozvolimo da se to desi !!!

  5. Lenoir

    Ja Vam se divim ..Vi ste ponos ovog napacenog naroda..Daj Boze da nam se ovi izdajnici sklone sa ledja i da nam Legija ponovo stane na celo ponosne jedinice…i onda ,kao prvo sve ove uljeze i izdajnike na strub srama i duge,duge zatvorske kazne…Vi ste bili i ostacete ponos i dika ovog naroda…Dace Bog ..Ne klonite duhom,ostanite i dalje casni i ponosni jer ste samo VI vredni i casni…

  6. Dete93

    Хвала Вам до неба. Увек ћете остати у срцима људи који вас поштују и воле. Отац ми је био припадник ПЈП од 91 до 99 је био на косову, и дан данас се сетим његових изговорених речи „Да није било момака из Јединице многи од нас се не би вратили својим кућама и породицама“. Живела Јединица, Живела Србија!

  7. Petar

    Pripadnici JEDINICE, divim Vam se, hvala Vam za sve što ste učinili za cjelokupni srpski narod, hvala Vam do neba, sve najbolje u budućem životu Vašoj braći, saborcima, kolegama!!
    Čitajući ovaj tekst, svo vrijeme me hvatala jeza!
    Pozdrav iz bratske, SRPSKE Crne Gore!!!

  8. Srđan

    1995. imao sam čast da provedem 3 meseca na specijalističkoj obuci u jednom vašem obučnom kampu u Krajini gde sam upoznao mnoge dobre i časne pripadnike tadašnje Jedinice za ATD. Naučili su me puno stvari o odanosti,hrabrosti i časnom ratovanju. I danas mi je taj period života u naj lepšem sećanju i čast mi je što sam bar na kratko bio deo čuvene jedinice zaštitnika Srpskog naroda. Hvala vam.

  9. Дејан

    Припадници јединице, српски витезови каквима нема равних, небројено пута чистога образа, храброг срца и својим јуначким животима бранили су србе и српство где год да је оно било нападнуто и угрожено.Нека је вечни помен и слава свим припадницима јединице који су дали своје животе за народ и отаџбину.Свима осталима Вама припадницима јединице, Вама јунацима бескрајно хвала за све.Дао бог да се име јединице и свих Вас у слави кроз векове проноси и спомиње.

  10. Casno bih sluzio pa makar porodicu ne imao

    U srcu mi lezi to da dam zivot za otadzbinu, da se pamtim kao heroj, kad bi se ponovo oformila, krv cu da pustim, samo da budem vas pripadnik! Zivela jedinica!

  11. Lazar

    Sve je to tacno sto ste napisali.Jednog lepog dana imacemo i mi valjda nekog predsednika koji ima JAJA,kao na primer Putin,i mislim da ce tada mnoge stvari izaci na videlo.Zato Majstori glavu gore,ima u Srbiji jos pravih ljudi,bilo ih je uvek i bice,ali na zalost,mnogo vise ima Fukare koja gleda samo svoj Dzep i ljube noge noge Stranim sefovima.Veliki pozdrav za sve Vas.

  12. 124C41

    Да ли бисте могли да нам пружите информације како је настала ПЈП, и зашто је Јовица Станишић био смењен?

  13. Crnogorac

    To je upravo ono sto je vlastima smetalo…to je ta komunisticka zaostavstina,jer milicija je bila ideoloski stit vlasto do naroda…jer vlast zeli da vlada bez obzira na zrtve…..
    JEDINICA kao jedina PROFESIONALNA oruzana sila koja je postojala u SRJ,redila je posao po standardima koje je uveo ex- Caplar Francuske vojske G-din Ulemek.

    Bez ideoloske zaostavstine koju su komunisti ostavili….
    Da je Legija upotrebljavao STANDARDE Generala Mladica (Srebrenica), pitanje kosovskih bandi bilo bi rijeseno za kratko vrijeme……

    Ali vrhunski profesionalac,kakav je G-din Ulemek postovao je nacine i pravila ratovanja…casno i hrabro…

    To se nazalost osvetilo i Drzavi i Narodu…..

    Ipak sustina je da moraju postojati generacije koje ce znati da su ljudi kao sto su bili pripadnici JSO,veci od smrti…jer su se smrti smijali u lice dok su obavljali najteze zadatke….jer su znali da samo takvi junaci pisu istoriju…..

  14. Nera

    Junaci, glavu gore!Milorad Ulemek Legija i Vi ste nas ponos i dika!Sve je to urađeno osmišljeno,em su Vas rasformisali,em su ukinuli redovni vojni rok!Prvo su Vas dizali u nebesa, a kasnije bacili u vatru iz očiglednih razloga.Pravda je spora za naš Srbski rod i porod, ali će sve to uskro doći na svoje mesto!Živeo Legija i JSO!

  15. Jovan Jovanovic

    U nasem narodu postoji izreka „Veran kao pas“,ali to je pogresno,trebalo je da ta izreka glasi“Veran kao vuk“,jer kod vuka je(kako to Kalajic dobro primecuje) pamet isto sto i etika.Kakav je na pocetku,takav ostaje celog zivota,preveravanje ne postoji.Sve najbolje vam zelim.

  16. Марјан

    Штета што је јединица расформирана,а највише на свету бих волео да имам прилику да прођем овакву обуку,дрил и постанем један од њих !

  17. boban

    pozdrav svima ,ko je na ovom sajtu veliko postovanje za sve pripadnike rasformirane jso a , za poginule borce vecna slava i mir boziji . moj komentar je …….. da se oslobode milorad ulemek zvni legija i zvezdan jovanovic zvani zmija razlog zbog kojeg ja mislim da treba da budu na slobodi je 1. obucavanje i prenos znanja nasih jedinica 2. jel su heroji srpskog naroda branili su srbiju de mi nismo isli tenkovima oni su isli peske 3. nije dokazano ubistvo ima jos dosta toga da navodim samo bih jos jedno rekao hapsite patriote heroje pljuju nam po mrtvima saborcima , dokle da trpimo ovo poz od peric slobodana aerodrom slatina 98-99 tenkista t55 15okbr jel cete poceti i nas da hapsite uskoro

  18. marko

    Napisat cu svoje misljenje o jedinici. Mislim da jedinica je imala smisla s ciljem odbrane srba ako mozes koje je netko hteo ubiti u Hrvatskoj samo jer su Srbi. Medutim po mom misljenju Vasiljkovic nije naucio niti znao jedno pravilo kao i vi kompletna jedinica onda a sad neki u zandarmeriji a to je ne pokazuj lice jer Hrvati SU takvi da i vitesko ratovanje ne priznaju i kad budu porazeni a bili su delovanjem jedinice oni ce ti se osvetiti uvek lazima i na kraju optuze te i trunes u zatvoru. Vasiljkovic nije trebao nikad pokazivati lice kao i kompletna nazalost primitivna vojska republike srpske krajine vec raditi svoj posao profesionalno ubijati onog koji je trebao to zasluziti. Nazalost nije naucio da u ratu kao i u zivotu nema pravila protiv lazova i ubica i sad je moguce da ga izruce Hrvatskoj jer Hrvatska ima USA i vatikan koji deluju na sudce i koja u nato je najaktivnija i zbog toga i jednog Vasiljkovica za nagradu izrucuju.U Hrvatskoj ce ga sigurno ubiti trovanjem nekim lekom nece fizicki nozem ili metkom bilo bi preuverljivo a srpsko sudstvo je nemocno i njih nitko i ne pita niti njih zapad uopste slusa za njih oni ne predstavljaju nista . Medutim vi ako je ovo u istiinu forum te jedinice niste trebali uopste posle odbrane svojih golih zivota u Krajini kad je izdana baviti se u Srbiji poslom vojnika i ici u Jso vec raditi neki drugi posao skolovati se itd ili otici u svet. Vi ste ziveli u iluziji nekog srpstva kojeg politika uvek izda kao sto je aktualna srpska vlast ova nova i Ds i Milosevic izdali Kosovo. Toj jedinici su smestili ubistvo Dindjica i uzaludno je provodila srpstvo kojeg nema kojeg politika izokrene i sad je moguce da vasa lica koja je prikazivala tv republike srpske krajine koja imaju Hrvati vide kao sto vide i kompletno vi budete izruceni u Hrvatsku i oni koji su sad u zandarmeriji i ovde cete sigurno biti svi otrovani u zatvoru jer vUcic ce vas sigurno izruciti kad mu Hrvatska doskoro da uvet da bi usao u E uropu treba izruciti jso pripadnike i jos neke generale i vojnike koj i su bili na Vykovaru sto Hrvati budu hteli izdajnik VUCIC sigurno ce pristati jer ljude na Kosovu posle 14 godina institucIja srpske drzave je predao institucijama drzave Kosovo tzv.Vucicu uopste nije briga za vas kao i one oficire koj i su bili na vukovaru. PO meni napravili ste gresku posle Krajine morali ste shvatiti da srbi odavno nisu srbi nazalost da je sve to beda seoska kao sto je i da je svatko potkupljiv za novac i da cete zavrsiti pre vremena ubistvom od stane Hrvata.

  19. marko

    Nazalost vi jso niste bili onda te 1991 oprezni i NISU VAS NAUCILI PRAVILU SVET JE OTROVAN LAZIMA POGOTOVO HRVATI I U RATU SE UVEK MASKIRAJ POKRETOM LICE TELO I SVE DELOVE . Da ste to napravili i posle krajine prestali se baviti poslom vojnika najverovatnije ne bih vas videli i sad Hrvati ce sigurno traziti da vas izruce sto hoce krivi ili ne svejedno za njih ste ubice otrovat ce vas. Mozda je jedini spas promeniti lice plasticnom operacijom za vas ili napraviti masku oci nos lice nekom maskom koja je isto lice i time identitet prekriti i da vas netko od porodica stiti kad se sklanjate po meni sve ostalo vodi u vasu smrt moje misljenje nadajmo se da tako nece biti ali sumnjam Hrvati vas love jos uvek fasisticka Hrvatska

  20. Miroslav

    Nazalost, tako su kroz citavu srpsku istoriju prolazili njeni heroji i patriote, srpski ponos. O njihovim zaslugama i delu su sudile moralne nakaze, umoboli, izrodi i moralni talog koga samo bura i nevrijeme moze da izbci na povrsinu.

    Nema vece ironije nego kada se politicar kune u patriotizam
    a srpske partiote proglasava narodnim neprijateljima.

  21. Zivkovic Zivko

    Vojvoda Zivojin MIsic, nije nista bolje prosao od vas. Setili su ga se kad im je trebao za proboj Solunskog fronta! Mozak operacije, u kojoj je francuski ganeral, bio samo reprezent planova boljeg od sebe. Svestan, ko kosi ko vodu nosi, i pokupio slavu glavnokomandujuceg! Tako je to u nasim zivotima kroz istoriju. Setice vas se opet, kad bude gusto, ne zbog Srba, vec sopstvenihih koza, pa ce i to zaboraviti. Tocak se okrece! Arcibald Rajs, dobrovoljna zrtva za Srbiju, i sam je to iskusio na svojoj kozi, od SRPSKOG SLJAMA,koji je rat proveo sa porodicom u Svajcarskoj…Njegove misli, zavetne reci sto nam ih je posvetio, ne behu nam za nauk.

  22. Петар

    Zivko I ne samo to sto si naveo, vec I knjiga o Milutnu da se citira. Sta da kazem o jedinici, osim da jedinica zna da smo mi tu za nju. Svi smo mi jedinica, jer je doslo takvo vreme. I onaj koji mesi hleb, radnik u fabrici, programer, svi smo mi jedinica. Idemo dalje… ima mnogo posla da se zavrsi..

  23. Vladimir Milovanovic

    Pripadnici jedinice su jedine poslednje patriote u ovoj nasoj marionetskoj drzavi. Ja sam rodjen 1993. godine i redovno citam Komandantove knjige. Hvala vam na odbrani Srpskoga naroda i molim se za vas. Vi ste usli u istoriju kao pravi Srbi koji su sledili korake svojih predaka. Svaka cast i zao mi je svih poginulih boraca. URLIK VUKOVA SE JOS CUJE! Hvala vam za odbranu RSK, RS, Kosara i jos mnogo drugih ratnih podrucja gde je bilo Srpskoga zivlja! ZIVELI SRPSKI VUKOVI, ZIVELA JEDINICA!

  24. Nebojsa Pejovic

    А ко чиња бити ће најбољи;
    А ко изда онога те почне,
    свака му се сатвар скаменила!
    Бог велики и његова сила
    у њиву му сјеме скаменило,
    у жене му ђецу скаменио!
    Од њега се излегли губавци
    да их народ по прсту казује!
    Траг се грдни његов ископао
    како што је шареним коњима!
    У кућу му пушке не висило,
    главе мушке не копа од пушке;
    жељела му кућа мушке главе!
    Ко издао, браћо, те јунаке
    који почну на наше крвнике,
    спопала га брука Бранковића
    часне посте за пса испостио;
    гроб се његов на та’ свијет!
    Ко издао, браћо, те јунаке,
    не предава пуње ни проскуре,
    него пасју вјеру вјеровао;
    крвљу му се прелили бадњаци
    крвљу крсно име ославио,
    своју ђецу на њ печену ио;
    у помамни вјетар ударио,
    а у лик се манит обратио!
    ко издао, браћо, те јунаке,
    рђа му се на дом распртила;
    за његовим трагом покајнице
    све кукале до вијек лагале!

  25. Elaine

    Stirring to read, wonderfully written, if only countries valued units like these the world would be a safer place. Bless you all for again you will be needed.

  26. Симке Симон

    СРЕЋНА СЛАВА ДОМАЋИНИ И СРПСКИ ВИТЕЗОВИ НА МНОГО ГОДИНА У ЗДРАВЉУ,РАДОСТИ И ВЕСЕЉУ! БОГ ВАМ ДОБРО ДАО У ДОБРУ И У ЗЛУ,ЈЕР ВИ СТЕ ЈАЧИ ОД СВАКЕ ЛАЖИ!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *