Ознака: copor, crvene beretke, jso, komandant, legija, milorad ulemek, vuk, vukovi
Велики сиви вук
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну,...
Вук и Срби
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме...
Урлик вука
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к'о...
Време суше
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Дискретни хероји
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв...
Црвене беретке
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше...
Куцај срце, ти вучија земљо
Вече тихо, у грудима стеже српска крв ме за корење веже. Сањам шуме, долине, пољане, витезове...
Крвава беретка
На великом бојном пољу где крвави зној се лије, Вук љутито с душманином за слободу битку...
Бесмртни зов
Ближи се зора, скоро ће дан, позната слика опет ме буди. Није то јава, није ни сан, прошлост ми...
ЗАБРАЊЕНА ТЕМА: Зашто су „Црвене беретке” морале нестати?
ЈСО је и од стране НАТО пакта и њихових аналитичких центара, у јавним и доступним...
Бели вучјак
Негде у свитање док преко скоћала причам са пријатељима, расутим по целом свету које мучи...
На гробу палог јунака
У поднебљу туге, бреговите живе, сјећања се роје, видици оживе. По старом обичају, са спојена...
Небески батаљон
Каква је то слика што ми тугу ствара? Слика ратних дана и бескрајне жртве! То је бедем палих...
Заборављени
Док шиптари и усташе, крволоке силне славе, од хероја својих, Србљи, окретосте своје главе...
Вучја туга
Ратовао, веровао, чувао и бранио... Зао га је свет ранио и забранио... Падао је и устајао али...
Одлазак вукова
Један по један храбри вук, одлази сам у мрклу ноћ. Завијање се његово претвара у хук, и тело...
Пробуди вука
Сети се корена, сети се славе, сети се како пред нама обараху главе. Издајник шета, с бичем у...
Стари вук је отишао пут плавога неба
Поруку вам шаље стари вук с планине, нек се спрема чопор Српске отаџбине, границу нам опет...
Што је мање вукова, мање је и Срба
Вука није могуће припитомити, учинити зависним и послушним, као његовог далеког рођака пса....
Оковани вук
Неки сасвим обични, мали, а опет велики људи, ту, око вас, сведоци стварања историје, знају...
