АПОСТОЛИМА СА КОШАРА: Последњи плотун

Песник: Невен Милаковић

kosare

Кошаре, слутим, ноћас спавају
Кошмарним сновима праведника,
Кос се не чује, ни пси не лају,
Ни шума слабог, ни страшног крика…

Ни хук потока што шумом тече,
Ни шкрип шрапнелом рањене гране,
Још једно глуво, сабласно вече,
Кости се овдје ћутањем бране.

Овдје је Њихова мртва стража,
Гранични камен Отаџбине,
Рака од срамне издаје драже
И брижни шапат: Боли ли сине?

Боле ли више душманске ране,
Ил’ што Те дружба заборавила,
Не бој се чедо, мора да сване,
Издржи, радости моја мила.

Издржи, дико, ништа не реци,
Шутња се Твоја чује до Бога,
Знам да не боле шиптарски меци,
Но ћорци рода вјероломнога.

А када најзад зора заруди,
Кад сунце црне растјера сјене,
Твојом ће шутњом судити људи
Да срце витешко нема цијене.

И да се свијет погани вара:
СРБИН СЕ НЕЋЕ ОДРЕЋ’ КОШАРА!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *