Не дам!
Немој да плачеш сине, не могу нам Га отети, тамо је сва наша снага, тамо је Цар Лазар Свети. Тамо су Свети ратници Српски, тамо су вјечне страже сине, тек ће да осјете силници дрски оштрицу наше отаџбине.
Кошаре, слутим, ноћас спавају, Кошмарним сновима праведника, Кос се не чује, ни пси не лају, Ни шума слабог, ни страшног крика…
Тешко вама усташама, Кад устане крв из јама, Кад станете пред жртвама, Разапетим на врбама…
Натјерала си ме да запјевам да не бих залелекао, да пригрлим чврсто Твоје стихове како бих остао да плутам на њима по овој пучини без зрачка свјетла… без дашка вјетра… и да Ти се дивим.