Аутор песме: Радица Матушки
Зар се може вук дивљине,
одбранити од судбине,
ако чопор свој изгуби,
ако ли га ране људи.
Своји људи које брани,
гладне правде храбро храни,
нападане што одбрани,
вук дивљине, јунак знани.
Што су њега такве правде
и јунаштва уништила,
како су га сва та уста
правде гладна заборавила.
О јуначе, још си читав,
још ти дишеш, још се бориш,
нама још си пуно битан,
јер још наше људе волиш.
Вук дивљине клек’о није
ни пред јачим, ни пред бољим,
још он наше битке бије,
слободни су још му снови.
Написаће и он некад’ нама
песму ‘место рана,
да видимо где је тама,
била оних прошлих дана.
Јунак што је вук дивљине,
без слободе вук остаје,
увек нек’ имаш му памти име
свако куче које лаје.
