Време суше
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Човек мачка, који је већ 19 и по година у самици, тврди да му је робија мачји кашаљ! Ненад Бујошевић, бивши припадник „црвених беретки” и кум Милорада Улемека Легије, издржава казну од 35 година затвора, а његов пријатељ ексклузивно открива како проводи дане у пожаревачкој „Забели”.
У тами, већ годинама, једне очи светле, мисли ка роду и отаџбини лете. Године мучне исписаше нове боре, „Не дај се, команданте!”, отаџибина те твоја зове! Уморним гласом теби се јада, за туђе грехе пред тобом на коленима пада.
На Дугој Њиви код Модриче данас ће бити обиљежено 28 година од пробоја „Коридора живота” чиме је прекинута 42 дана дуга блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника и омогућена веза са матицом Србијом.
Њему су далеко ближи ти зликовци са којима се очигледно идентификује – рекао Драган Васиљковић
Уважени професори, и у овом четвртом апелу по реду, указаћу Вам на још један материјални доказ (ДНК анализа биолошких трагова) – још један од многих доказа у низу, да су поступајуће судије у кривичном предмету вођеном против мог сина и др.
Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, каже да ће лично гарантовати да Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић Звеки, буду пуштени на условну слободу!
Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган се, након 13,5 година проведених , како сам каже, након политички монтираног судског процеса у Хрватској вратио 28. марта у свој родни град.
И падоше ланци са јуначких руку, Нека сада чаме у тешкој прашини. Да чопору иде, дође време вуку, И остави тамницу у горкој тишини.
Ој Драгане, српски сине… Див Јуначе Отаџбине, шириш крила у слободу, руке пружаш свом народу.
Објасните што је тамо био? И тринаест година робиј’о! Јер је вођа, вез иједне мане – добро дош’о кући, Капетане!
Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, од суботе, 28. марта, слободан је човек.
Превара коју ћу осветлити почива на два међусобно супростављена сведочења Вука Драшковића о наводном атентату у Будви 16. јуна 2000. године и поврх свега, подједнаком егзистирању обе те верзије у правноснажној пресуди, уз ћутање о томе, од стране поступајућих судија.
На великом бојном пољу где крвави зној се лије, Вук љутито с душманином за слободу битку бије. Литре зноја проливено на прашњавом полигону, и по киши, сњегу, блату по стјенама и кањону.
Професорима Правних факултета широм Србије, Друштву судија Србије, Заштитнику грађана, међународним организацијама и другим мислећим људима који знају ко им и чију главу носи.
Ближи се зора, скоро ће дан, позната слика опет ме буди. Није то јава, није ни сан, прошлост ми цепа срце из груди.
Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган поднео је Комитету УН за људска права представку против Аустралије и Хрватске због нелегалности притвора и екстрадиције, али две државе још увек нису одговориле на представку, иако су то биле дужне да учине у року од шест месеци.
ЈСО је и од стране НАТО пакта и њихових аналитичких центара, у јавним и доступним документима, била представљена као озбиљна оперативна претња за њих.