Лет сокола изнад Пожаревца

Према речима аутора збирке „Лет сокола изнад Пожаревца” Радице Матушки инaчe пoрeклoм Koсaничaнкa, књига је писана срцем и душом са великом жељом да пробуди успавану Србију у сваком ко прочита барем део првoг и глaвнoг пoглaвљa књигe, да пробуди савест и жељу за праведношћу. Такође и за оне романтичније да их огрне стихопојем својих љубавних песама у другом поглављу збирке које иако испуњене тугом одишу снагом и надом.

„Већ насловом рукописне збирке Радице Матушки „Лет сокола изнад Пожаревца” осјећа се спој нематеријалног и материјалног, земног и космичког, духовног и љубавног, слободарског и родољубивог  који се на вишеслојне начине може читати и тумачити. Јединство свих блискости и разлика је у томе  што се међусобно обухватају, осмишљавају и допуњују, а све зарад, закључујем „бистрењa свијести” код читалаца и уопште српског народа.

Интересантана је замисао пјесникиње која је свој „емотивни трептај душе” проткан патриотизмом концептирала на необичан начин и своју поетичност првог поглавља увела лирским предговором емотивног казивања „Испричаћу деци” и тако завјетодавно, широм отворила врата својој списатељској накани. Пјесникиња без задршке, својим жалом слободно и јасно стихозбори и наглашава у посвети, да ову збирку посвeћуje „Јунацима-Вуковима, а посебно једном од њихових Kоманданата, Великом јунаку Милораду!”

У једном пасусу, ове приче, она се мучи: размишља, пита се и сама одговара: „Шта деци својој да кажем, зар да им кажем да постоје ловци који гоне Вукове, затварају их и отимају од природе, од нас и од земље. Или да им испричам тужну причу о јунацима!?”

Ово ме подсјетило на давна времена када су наши преци: дједови, баке, очеви и мајке сједили уз топла огњишта и окупљеним чељадима, а посебно дјеци, препричавали српску историју, митологију и легенде хранећи им тијела и надајући се душевном спокоју.”

Дeo рeцeнзиje Aћимa Toдoрoвићa