У Гацку је служен парастос и освештан централни споменик српским жртвама страдалим у посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату од 1991. до 1996. године на подручју општине Коњиц.
Парламент Европске Уније по ко зна који пут је усвојио резолуцију на штету Републике Српске у којој се осуђује свака, по њиховим речима децентрализација државне заједнице, те се у резолуцији поново указује да Република Српска нема овлаштења, која су по њиховом мишљењу, у надлежности државне заједнице.
Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо.
5. октобра 2000. године Чедомир Јовановић је са више маскираних терориста напао полицијску станицу Стари град, која се налази у улици Мајке Јевросиме. У том нападу су разоружали полицајце и из магацина однели сандуке са пушкама и пиштољима.
Зашто је усвојена резолуција, да НАТО може по Србији да „маршира“, баш сада? Ово је одлучујући период за Србију и грађане Србије, тако да ништа није случајно?
Србија је данас као рањени лав. Гледа како јој „хијене“ (политичке странке) кидају месо. Да би „рањени лав“ устао, требају му млади из његовог чопора, да разјуре лешинаре. Ако не дођу на време, и они ће постати жртве хијена.
Када се на националној телевизији – медијском јавном сервису познатијем као РТС, појави дословно овакав извештај: „Хашим Тачи је положио заклетву пред посланицима скупштине, чиме је и званично постао нови косовски председник. Седници су присуствовали и посланици Листе „Српска“, док су посланици опозиције који су били против избора Тачија за председника – бојкотовали седницу“, како то другачије назвати него отвореном предајом и планском самодеструкцијом.
Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
9. маја 2015. године 12 милиона Руса изашло је на улице великих и малих градова са портретима својих војника – дедова и прадедова – учесника Другог светског рата. Покрет „Бесмртни пук Русије“ постао је заиста свенародни покрет. На основу података Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) у плану је да се ове године у шетњу Бесмртног пука укључи више од 60 одсто становника Русије. Уочи празника Победе копредседник Друштвеног грађанско-патриотског покрета „Бесмртни пук Русије“ Николај Земцов обратио се братском народу Србије
Делегација Министарства унутрашњих послова Руске Федерације, предвођена Олегом Барановим Анатољевичем, замјеником начелника Главне управе МУП-а Москве, у тродневној посјети Српској.
Парастосом и полагањем вијенаца на Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће почети обиљежавање двадесет година од отварања мркоњићке масовне гробнице у којој су пронађена тијела стотину осамдесет и једног Србина.
Просто се најежим од грозоморне реалности у коју смо гурнути вољом, бездушне, шаке моћника и трулих богаташа који су цео свет узели под своје. Тероризам је постао савремени облик њиховог владања над нама који се, и буквално, третирамо као овце на њиховом ранчу проклетих.
Русиjа ће предузети неопходне воjне мере као одговор на пораст присуства снага НATO-а у Eвропи, пре свега на истоку континента, док ће одговор Mоскве бити адекватан и ефикасан, изjавио jе стални представник Русиjе при Aлиjанси Aлександар Грушко.
За његов подвиг сазнао је читав свет. Александар Прохоренко, руски специјалац из Оренбурга, херојски је погинуо у операцији ослобађања Палмире. У западној штампи произвали су га „руски Рамбо“. Имао је само 25 година. Недавно се оженио и требало је да постане отац.
Господине председниче, молим Вас, да испуните предизборно обећање! Извршите ревизију свих оптужница и пресуда којима су српски ветерани осуђени на вишедеценијске затворске казне, без матерјалних доказа, а уз лажно сведочење људи, који су поред осталог, опљачкали Србију, о чему постоје матерјални докази.
Постоји ли странка, покрет или удружење на такозваној патриотској страни српског политичког спектра, а да до сада бар једном нису саопштили како је Србија окупирана, како се налази у неоколонијалном статусу, да је својеврсни протекторат и да је последње четири године води изразито штеточински марионетски режим, као настављач петооктобарских тековина?