Симболичном замјеном црних беретки црвеним, данас су у Трну 43 припадника Специјалне антитерористичке јединице Министарства унутрашњих послова Републике Српске...
Није срећа оно што нам душман поје. Није живот сине, сто безстидни лажу. Мисле им'у много, а толко се боје. Србија је, сине, живот за живота! Да су икад сјали, смели би да кажу; У презрењу смрти лежи сва лепота!
Немојте да вам ордење дјеле они који ни војске нису служили. Питао бих те што ће дјелити ордење, 'оће ли орден уз 63. падобранску, Војску Србије, ПЈП...
Када је Никола Пашић видио кроз шта пролази српски народ и када је изговорио чувену реченицу: „СПАСА НАМ НЕМА, ПРОПАСТИ НЕЋЕМО“, није ни слутио колико ћемо бити близу пропасти, само стотинак година посље.
Иде ЧОПОР, где су предводници, предводници чаме у тамници. Звеки, Гумар, Улемек, робије за цео век. Тужно цвиле вуци у планини у тамници кажњени, невини.
Углавном, прозивају нас они који су се скривали под женину сукњу, бјежали од пушке ко враг од крста. Ми смо били тамо кад је требало, нисмо ратовали за паре и привилегије...
Неки сасвим обични, мали, а опет велики људи, ту, око вас, сведоци стварања историје, знају делиће приче које чине један мозаик. Онога шта је ЗАИСТА било.
Тукли су они злочинци из НАТО, тих 78 дана Србију, гађали болнице, цивилне зграде, куће, мостове, творнице, тукли све што им је пало на памет, нису бирали циљеве, било да су војни или цивилни. Бацали јунаци бомбе са 10.000 метара на дјецу, цивиле, убијали нас, тровали...
Стајао сам на торњу који је неким чудом остао читав и гледао пустош око себе. Све је било разваљено и уништено. Гледао сам у остатке нашега Центра у Кули.
У рану зору 5. марта 1998. године група шиптарских терориста напала је патролу полиције у селу Лауша и ранила двојицу полицајца. Након овог терористичког напада полиција је покренула потеру за терористима који су побегли ка Доњем и Горњем Преказу у рејону Дренице, и тамо се забарикадирали у већ унапред припремљене бетонске бункере и ровове.
Чопор мора опстати, мора се водити најјачим и најмудријим, а који је по вољи оца нашега Великог Вука, чија мужевина је пространија и славнија од свачије и тај не сме раздирати јединство Рода вучијег.
Дуго пласирана теза како је ЈСО 2001. године извела оружану побуну против које је био тадашњи премијер Зоран Ђинђић, док је Коштуница „саботирао“ причом да и „лекари штрајкују у белим мантилма“, пала је у воду!