Песник: Илија Јовановић
Посвећено припадницима Јединице који пролазе голготу и дан данас
Није срећа оно што нам душман поје.
Није живот сине, што бестидни лажу.
Мисле им’у много, а толко се боје.
Србија је, сине, живот за живота!
Да су икад сјали, смели би да кажу;
У презрењу смрти лежи сва лепота!
Како ли ће живет’, нек одлучи свако.
Свак’ ће себи коват’ сабљу или ланце.
Пречасноме срцу изабрат’ је лако.
Када бесмо силни, огњем кад смо секли,
Пред нама се тресле горе и планине.
Иза нас се крише! Да ли су ти рекли?
А сада се псета ка’ хероји шећу,
Те немоћно лају од своје горчине.
На слободну земљу окове нам мећу!
Али није Царство од овога света.
Богу ћемо крстом оправдати славу;
Страдање нам стрела, вечност наша мета!
Поколења рађај душмана да гоне.
Од речи ће наше вечност одјекнути!
Под светлосним мачем тмину ће да сломе,
Кад јуначко срце громки пусти глас!
Најмањи смо делић, сине ја и ти;
Србија су они пре и после нас!
