Пише: Саша Кригер Ристић
Чопор мора опстати, мора се водити најјачим и најмудријим, а који је по вољи оца нашега Великог Вука, чија мужевина је пространија и славнија од свачије и тај не сме раздирати јединство Рода вучијег. Знај Вуче да си јединка, поред очњака твојих и силе твоје, сам си слаб. Они који се бесом воде па Род деле и раздиру нека знају да једни другима гркљане гризу и у ступице хрле, њих је се Велики Вук одрекао и у псе су се одметнули.
Они који пљују на преткословље чопора, било на време Перуна, било на време Илије, проклети су и у ступице воде штенце своје. Чопор је опстао, богови су с нама остали, имена којим се венчаше, небитна су, јер Род је један, а сва су имена његова. Вук остаје вук, када зима велика дође и траје коленима, крзно нам бело постане и преметне се, али вук остаје вук, они који праве чопор у чопору, у псе су се одметнули јер се уздижу изнад Рода.
Вукови смо, постојан је род наш, било је дана када је безброј наших ловило Хелмом, било је дана када су нас ловили и неколицина нас бејаше, ми као благословено проклети вучијом судбином, ми синови Моранини и Дајбогови морамо пригрлити нашу схиму вучију. Запамти Вуче оно шта те чини вуком. Вук не би био Вук када би му било све потаман, jер да је тако био би пас. Отац наш Дајбог Велики Вук, на нас попушта недаће, јер неће слаби штенци издржати, чопор мора остати јак и вучице морају изнети из утроба својих, род јак, поносан и постојан. Ти који издржиш, венчаћеш се вучијим именом. И када обиље дође, када вам вучице ваше изроде пуне брлоге срећне штенади, када хајке вековима заћуте, уједите се за ногу, сетите се ко сте, не постајте пси.
(Вучија схима – књига Дајбогова)
