Потпуковник пилот Живота Ђурић – Дао је живот за Србију а никада није проглашен за хероја!

Рођен је 11. 04. 1963. у селу Давидовац и Параћину. Похађао је ваздухопловну гимназију у Мостару, а похађао је и ваздухопловне академије у Задру и Подгорици. Своју каријеру започео је на аеродрому Петровац код Скопља. Од 1992. стациониран је на аеродрому Лађевци, где постаје командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле.

Цитат из књиге С. Смиљанића, о погибији пилота хероја Животе Ђурића.

„У нападу на положаје терориста тзв. ОВК на планини Чичавица, у рејону села Ликовац његов авион је погођен и Живота је погинуо.

Пилот Слободан Димовски, Животин „класић“ (генерација), који га је тада пратио на задатку, прича:

„Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“

По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.“

Командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 „Орао“, евиденцијског броја 25104.

Иза себе је оставио супругу, сина и ћерку. Постхумно је унапређен у чин потпуковника. Никада није проглашен за хероја. Ово је прича о још једном пилоту који није рекао: „Нећу“.

Није се уплашио.

Одговорио је на позив у помоћ неким другим херојима на земљи.

Морао је да им олакша ситуацију, барем на кратко. Положио је живот, пар тренутака након тог десетина живота вредног ватреног дејства…

Погледајте документарни филм о пилоту хероју Животи Ђурићу.