Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним.
У историји сваког народа постојали су тешки тренуци који су доводили у питање сам његов опстанак. Међутим, често се дешавало да се појединци, иако усамљени у свом науму, супротстављају тој злој судбини која је задесила народ.
Узех перо, Бога ме срамота, Не постоји песма за Пилота? Опево сам Ратка и Споменка, Зашто не бих Павловић Миленка…
Руски пилот Роман Филипов, чији су борбени авион Су-25 оборили терористи џихадистичке групе Тахрир ел-Шам изнад тероторије коју конторлолишу, разнео је себе гранатом након што су га терористи теже ранили и окружили, саопштило је руско Министарство одбране.
За Србију ваља мрети, и на небо се успети, твоја су ти деца верна, рече јунак Тибор Церна. Рече и пред снајпер стаде, па повика: „Хајде гаде, у срце ме нанишани, Србија се тако брани”.
Мало који грађанин Србије није чуо за херојски чин овог јунака. Не желећи да у усташке руке падну значајне количине муниције и минско-експлозивних средстава, а без опције да се одбране од налета хрватских сепаратиста, 29. септембра 1991.
Он је херој и ту нема збора, сетимо се Тепића мајора, сетимо се храброг српског сина, од свега је преча отаџбина…
Мало познати детаљи последњег дана живота легендарног мајора у Гарнизону Беденик под опсадом. Пре доласка у Бјеловар службовао је у гарнизону Вараждин, под командом генерала Трифуновића
У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири године касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“.
Вишеград је први град у Републици Српској који је једну улицу назвао по Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске.
Често смо имали прилику да слушамо приче о великим јунацима и њиховим подвизима. Међутим већина тих прича задире дубоко у прошлост. Ретко када нам падне на памет да су такви људи били део и нашег времена и да су нам можда и ближи него што мислимо.
Лета господњег 1971. родило се дете 1. новембра, српско дете, имало је младеж на левом образу који је значио срећу у животу, а и породица Перић је тај дан блистала од среће што је након четири кћерке добила сина по имену Бошко.
У склопу програма дани Републике Српске у Србији, 14. септембра (сриједа) у 19 часова, у Академији 28 у Немањиној 28, у Београду, биће приказан документарни филм о Споменку Гостићу, хероју са Озрена.
Софија Јовановић је још једна величанствена жена ратник из Балканских ратова и Првог светског рата. Своју бесмртност заслужила је великим херојством и великом жртвом коју је поднела за српски народ.
Слика ратног ветерана из Другог светског рата „последњег преживелог из његове јединице“ једна је од најпопуларнијих на друштвеним мрежама. Једино је проблем што нико не зна ко је, и одакле је дека са слике. Британци су мислили да је њихов. Американцима је јасно да је њихов. Аустралијанци нису сумњали да је њихов. Зашто је онда усликан у Москви? И да ли је уопште био војник?
Учествовала је у ослобађању Косова, a на Кајмакчалану заробила чак 30 бугарских војника. Гестапо је ухапсио чим је окупирао Београд, једва је преживела страхоте у логору на Бањици
За његов подвиг сазнао је читав свет. Александар Прохоренко, руски специјалац из Оренбурга, херојски је погинуо у операцији ослобађања Палмире. У западној штампи произвали су га „руски Рамбо“. Имао је само 25 година. Недавно се оженио и требало је да постане отац.
На данашњи дан, 20. марта 1993. године, у одбрани родног села Јовића на Озрену, погинуо је најмлађи војник у Одбрамбено-отаџбинском рату – Споменко Гостић. Раме уз раме је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске и учествовао у стварању Отаџбине.
У Центру за културу у Добоју у недјељу, 20. марта, у 17.00 часова биће одржана предпремијера документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ који говори о најмлађем борцу Војске Републике Српске који је погинуо на Озрену.
