Балистичар Зорица Суботић, вештак одбране Радована Караџића, тврди да на пијаци Маркале у Сарајеву, ни 1994. ни 1995. године, нису експлодирале минобацачке гранате, већ да су у питању највероватније даљински активиране бомбе.
Она је до овог закључка дошла анализирајући све прикупљене доказе, али и мишљења експерата хашког тужилаштва које тврди да су обе гранате испаљене са положаја босанских Срба због чега су и саставни део оптужнице и Радовану Караџићу, али и Ратку Младићу.
Анализирајући прву експлозију, од 5. фебруара ’94, када је убијено 66, а рањено више од 140 људи, Суботићева сматра да је прикупљено довољно доказа који говоре да Срби нису одговорни за овај догађај.
– Практично је немогуће да стабилизатор, односно реп гранате, после експлозије остане потпуно укопан у асфалтну подлогу, покривен земљом, како је приказано на филму који су истражитељи снимили после експлозије. То је потпуно технички необјашњиво и физички немогуће, јер при при удару и експлозији, стабилизатор гранате истискује околно тло, те не може бити њиме затрпан – казала је Суботићева демантујући тако сведока оптужбе, сарајевског професора Берка Зечевића који тврди да је угао пада гранате потпуно произвољно манипулисао репом гранате и кратером из којег је реп ископан.
– Немогуће је да минобацачка граната фебруара 1994. падне на означено место на пијаци под утврђеним углом, а да претходно не удари у кров тезге и тиме се активира. Зечевић је, да би доказао ту тезу погрешно нацртао изглед тезги на Маркалама, с косим уместо равним крововима. На основу свих врло детаљних анализа, свих провера на основу расположивог материјала, закључили смо да није постојала могућност да мина долети на то место, а да не удари у кров тезге. Једина могућност да се активира на том месту је да буде статички активирана – казала је Суботићева и изнела претпоставку да су муслиманске снаге највероватније најпре закопали реп неке гранате, а онда преко њега поставили мину која је даљински активирана.
– Такође, потпуно је немогуће да једна граната од 120 милиметара чија је убојна моћ ограничена, изазове толики број жртава. И Зечевић је потврдио да су на пијаци нађени трагови још једне експлозије, али она нигде није споменута – нагласио је овај сведок који тврди да је и друга екплозија на пијаци Маркале, из августа 1995. године такође под великим знаком питања.
Реч је о догађају у коме је убијено 43, а рањено 75 особа.
– Немогуће је да је граната долетела на место и под углом које је одредила истраге полиције у Сарајеву и снага УН, а да радар Унпрофора не забележи лет пројектила. Још је невероватније да се граната провукла испод радарског снопа.
– Тужилаштво тврди да је у околини Маркала истог дана експлодирало пет граната и да је последња изазвала страдање цивила, али те експлозије су се морале чути. Претпостављам да би се људи разбежали да су чули експлозије око себе – казала је Суботићева и навела да је обишла све могуће положаје са којих је граната, по налазима власти у Сарајеву и Унпрофора, могла бити испаљена и утврдила да се ни на један од тих положаја није могао поставити минобацач.
Фолс флег операција…