Куршумлија: Храмом славе оца Харитона
Мештани села надомак Луковске Бање сазидали цркву у част монаха свирепо усмрћеног 1999. године на Косову
За само девет дана, мештани Сеоца, села надомак Луковске бање у Куршумлијској општини, саградили су цркву посветивши је монаху из овог села који је киднапован и свирепо погубљен јуна 1999. године на Косову.
Крај црквице, коју су градили сопственим средствима и уз помоћ донатора, родбина и мештани подигли су и споменик оцу Харитону (Радославу Лукићу) који је страдао на најтежим мукама.
– Храм посвећен оцу Харитону саградили смо уз благослов владике нишког Јована и куршумлијске Цркве Свете Тројице, али на иницијативу човека са Космета који је своје болесно дете лечио читајући му стихове о оцу Харитону. Човек по имену Бобан дошао је својевремено у село и замолио мештане да изграде цркву у част монаха родом из Сеоца, који је на свиреп начин погубљен у Призрену – прича Небојша Крстић, секретар Црквеног одбора.
И док објашњава да ће црква носити назив „Цвети“, по дану када је Исус Хрст ушао у Јерусалим, баш као што се, вели, и отац Харитон уздигао у царство небеско, Крстић истиче да ће храм мештане увек подсећати на невино пострадалог монаха, који је страдао за крст часни.
– Деведесетих година ишао сам у школу са Радославом, који је, када се замонашио, добио световно име отац Харитон. Одувек је био привржен Богу и крсту часном, због кога је и страдао јер су зликовци који су га свирепо мучили, а потом одсекли главу, то учинили зато што је био православни свештеник.
Поносан на мештане који су за врло кратко време подигли храм, Небојша подсећа да је после замонашења у манастиру Црна Река, отац Харитон, као монах, добио премештај у Храм Светих архангела код Призрена. Решен да обави послушање, тог 15. јуна 1999. године кренуо је, према сведочењу монаштва, у град, похрану.
– Рекавши „Нека је благословено“ кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду зауставили су га тројица терориста и легитимисали. Одмах по легитимисању терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика – испричали су монаси у филму снимљеном о овом монаху, док су из Епархије рашко-призренске тада саопштили да је после бројних убода ножем и мучења оцу Харитону одсечена глава.
– Муџахедини су по причи једне муслиманке из Призрена играли читавог дана фудбал са главом оца Харитона – испричали су монаси о овом свирепом и људском уму незамисливом гесту шиптарских терориста, док је обдукцијом установљено да је монахова глава одсечена оштрим предметом. Кости руку биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова.
– Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најстрашнији докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа – појашњавали су монаси резултате обдукције.
Монахово тело, које су зликовци тајно закопали у месту Тусус код Призрена, пронађено је августа 2000. године од стране Комисије за ексхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.
ТЕЛО САХРАЊЕНО У ЦРНОЈ РЕЦИ
У периоду потраге за оцем Харитоном, када монаштво још није знало да је усмрћен, према причи појединих монаха, отац Харитон јављао им се у сну говорећи да је пострадао. Његово тело (глава још није пронађена, а сумња се да је бачена у бунар у Призрену) пренето је из Призрена у Грачаницу, где је 11. новембра 2000.године одслужен парастос, а потом у његов први манастир – Црну Реку, где је и сахрањен.
ИЗГРАДЊА
Осим добровољних прилога мештана, изградњу храма у Сеоцу помогло је и куршумлијско предузеће „Планинка“, као и куршумлијска општина. – Остало је још унутрашње малтерисање и осликавање цркве која ће, надам се, окупљати не само преостале мештане већ и оне који су у потрази за бољим животом отишли из села – износи Небојша Крстић.
Цели Космет и Србију треба очистити од шиптарчина и муслиманчина. Муслимани су лажно толерантни према другим верама. Ћуте прикривени и чекају тенутак када ће да нам ударе нож у леђа. Ја лично, не бих дозволио ни једну џамију у Србији. Сматрам да у Србији треба да се граде САМО православни храмови, а у школама да се учи само права историја Срба.
Слава свим Србима страдалим од руке пацовског накота!
Слава Богу, Слава Богу! О овоме треба писати и ово треба пласирати у јавност, а не побеснеле богаташе и фолк диве који немају ни стида ни срама и који сеју грехове у срца младих људи неупућених у вери Христовој. Оче Харитоне слава ти!