Србија

ФЕМАН: Дачићу, јеси рођен у Призрену, али ти то не даје право да КиМ поклониш Тачију

Отворено писмо „побуњеног посланика” Миодрага Николића премијеру Ивици Дачићу

Г-не Премијеру,

пошто нисам могао да добијем реч на седници Скупштине Србије одржаној 26. 04. 2013. на којој се расправљало о извештају о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Привременим институцијама самоуправе у Приштини уз посредовање ЕУ, укључујући процес имплементације постигнутих договора, који је поднела Влада Републике Србије, принуђен сам да вам се обратим овим, отвореним писмом.

Хтео сам да Вас опоменем да, иако сте рођени у Призрену, немате мандат да прихватите наметнуто неправедно, незаконито и противуставно решење, нити да поклоните српске територије албанским терористичким вођама!

За разлику од Вас, који сте само рођени на КиМ, ја и мојих деветоро браће и сестара, са оцем и мајком и многобројном другом фамилијом, вековима смо живели у српском Јерусалиму, Метохији, где и данас поседујемо згаришта – хумке од више стотина кућа, сравњених до темеља, углавном у чувеном селу Прекале, код Пећи.

Пуних 13 година од протеривања југословенске војске и српске полиције са Косова и Метохије, нико из претходних влада, па ни Ви, за више од пет година, никада нисте поставили следећа питања:

  •  повратка више од 400.000 прогнаних, протераних и насилно расељених Срба са својих вековних огњишта, грађана Косова и Метохије, за које су, по међународном праву – УН повељи и резолуцији 1244 – међународна заједница и привремене институције Косова морали да створе услове за повратак у року од три до пет година. Тако се сада, преговара о будућности 120.000 Срба, уместо о више од 500.000!
  •  обнове српских светиња, порушених у нередима албанских хулигана 2007 године,
  •  зашто нисте условили преговоре откривањем починилаца трговине органима за време рата на територији Косова и Метохије, починилаца убистава српске деце у Гораждевцу, у Добруши и многим другим местима на Косову и Метохији и решавањем питања хилјада несталих Срба,
  •  зашто нисте покренули питање повраћаја имовине Републике Србије, ЕПС-а, Телекома, рудника, железнице, и приватне имовине више стотина хиљада грађана,
  •  зашто не затражите примену Кипарског модела, где је пар стотина хиљада Грка успело да сачува свој идентитет и територију, и заједно су са завађеним Турцима, чија матица има 75 милиона, ушли у ЕУ,  а да нису предали део своје територије,
  •  зашто госпођи Меркел нисте одговорили да не може са Србијом да упоређује нацистичку Немачку. Али, да треба да се сети како се организована држава обрачунава са тероризмом. Конкретно, случаја терористичке банде Бадер-Мајнхоф, кад је држава Немачка у једном дану побила више стотина припадника те терористичке организације, остављајући само вођу у животу, ради саслушања,
  •  како су приватизоване ћерке српских фирми и фабрике на Косову и Метохији, а да права нису призната српској држави и Србима који су радили у тим фабрикама. Подсећам, држава Србија и данас отплаћује кредите за те фабрике.

Зашто и Ви, као и предходне Владе, само одговарате на захтеве који се пред вас постављају, које истиче Тачи, уместо да поставите многобројна питања и да предлажете конкретна решења – компензације.

Зашто Ви данас, Вашим потписима укидате обележја државности Србије у српским општинама на Косову и Метохији, на којима пуних 13 година на ћирилици пише Република Србија, вијори се српска застава, и у тим општинама, судству, факултетима, школама, јавним предузећима владају Срби, који управљају по законима Републике Србије?

Да ли су вам такве савете дали ваши прекоморски пријатељи, или ваш тајкунски привредни савет који се обогатио преко грбаче народа који су оставили без посла и будућности?

Г-не Председниче, рођен сам у селу Прекале, у Метохији, живео сам и радио у Немачкој 14 година, а вратио сам се у Србију, и доселио у Јагодину, давне 1985. године, где сам успео да, уз прећутну подршку тадашње комунистичке локалне самоуправе, организујем изградњу 36 фабрика, у којима је до скора радило више од 3.000 радника, а од пре две године, због погрешне политике Владе у којој сте и ви били министар, десетак тих фабрика отишло је у стечај.

Познато вам је да сам оснивач Демократске странке, и да сам у три мандата, углавном док је странка била у опозицији, био у врху странке, као члан Председништва, при том једини привредник. Изашао сам из странке због сукоба са покојним премијером Зораном Ђинђићем, везано за предложени модел приватизације, супротно моделу ваучерске приватизације, у коме фирме не престају са радом, за који смо се ми привредници залагали. Био сам оштро и отворено против поклањања три шећеране великом инвеститору који је данас у Вашем Савету.

Само месец дана по доласку КФОР-а, организовао сам хуманитарну помоћ од седам шлепера, стао на чело колоне са својим камионом и одвезао Србима на Космету, уз пратњу блаженопочившег Патријарха Павла. Обишао сам своју Метохију, Призрен, Дечане, Пећ, Прекале, Митровицу….

Мој последњи посланички одлазак на Косово и Метохију био је марта ове године, када сам посетио село Коратиште, код Гњилана где сам присуствовао дану средње школе „Бора Станковић” као донатор и једини званичник државе Србије, а успут сам посетио и манастир Драганац.

Прилог: Фотографије са Патријархом, Кфором, колоном хуманитарне помоћи, као и фотографија моје разрушене куће

Уверавам вас, као дугогодишњи индустријалац, произвођач више од 1.600 производа у мојој фабрици „Феман” д.о.о, у којој ради више од 250 радника којима плата никада није закаснила ни један дан, да одлично познајем ситуацију на КиМ, али и привредну ситуацију у Србији и на Балкану.

Поштовани господине Председниче Владе Републике Србије, такође Вас подсећам да сам Вам доставио вам још 18. 07. 2012 године извод из пројекта „Упослимо Србију заједно”. Жеља нам је да се ови пројекти усвоје као национални програм Републике Србије, како би престала досадашња економска политика пропасти српских привредника и српске привреде. Или сматрате да српску имовину треба да продајемо разним светским хоштаплерима и тајкунима, као што је то чинила претходна Влада, чији сте такође били министар.

Као народни посланик, индустријалац, патриота, и председник неколико удружења привредника, тврдим, да би, кад би се усвојио наш пројекат као национални средњорочни и дугорочни програм развоја Србије, чији би носиоци били српски привредници, и српски сељаци и радници, а не странци, успех био неминован.

За три до пет година упослили бисмо 300.000 људи!

Пројектом „Упослимо Србију заједно”, пројектовано је да пољопривредници производе своје производе организовано, кроз кооперативу. Да добијају репроматеријале, обуку и сировине за прехрамбену индустрију, а да задружна акционарска друштва развију високо квалитетну индустријску прераду свих врста пољопривредних производа у највиши степен прераде. Уједно би у акционарским друштвима била обезбеђена организована продаја, изградњом десетак продајних центара типа Метро у Русији, преко којих би се приближила српска роба (пољопривредни и прехрамбени производи, одећа, обућа, намештај, грађевински материјали…).

Подсећам да би српске производе пласирали крајњим корисницима у Русији, Казахстану и Белорусији, са којима Србија има потписан бесцарински трговински споразум. То као што знате, значи да су ове државе дозволиле српским произвођачима да задрже 20-30 % продајне цене, које произвођачи других држава плаћају на име царине, а што не користимо. Задружна акционарска друштва би сваке године додељивала дивиденду и део добити кооперантима – пољопривредним произвођачима и акционарима, и издвајала велика средства за нове инвестиције, јер је пољопривредна производња високоакумулативна.

Кроз модел организоване заједничке производње, прераде и продаје остварује се вишеструка разлика у цени, и велика добит на релативно ниска уложена средства. Уколико се ова средства не изнесу из земље, као што су то чинили досадашњи улагачи, већ се реинвестира, и тако обезбеди нова добит и ново запошљавање, и део подели народу, кроз дивиденде и бонус зараду, може да се оствари вишеструку корист по стандард грађана и привреду Србије, и да се формира преко потребан средњи слој.

Све ово може се реализовати у периоду од 3-5 година, са укупним средствима мањим од 1,5 милијарде ЕУР, од којих део може да се финансира и из добити остварене овим пројектима, део из комерцијалних кредита произвођача, од средстава дијаспоре којој већ годинама не дозвољавате да инвестира у Србији, и других.

Кажете да сте патриоте, да нема већег Србина од Вас, а зашто онда имате такав однос према српској дијаспори и нама, српским привредницима, као и српским грађанима, који живе на Косову и Метохији?

Ваша главна питања увек се односе на начин финансирања наших пројеката, уместо на енормне ефекте, од неколико милијарди, па до десетину милијарди ЕУР годишње девизног прилива, који ће се остварити на нашем извозу. Ефекти које ће пројекти имати на раст запослености, приходе буџета и друго, а што треба да буду основни параметри који интересују озбиљну Владу, кад доноси одлуке о прихватању пројеката, стратегије и планове развоја.

Радећи пројекте „Упослимо Србију заједно”, користили смо искуства и знања великих стваралаца, као што су:

  •  искуства Турске, када је Тургут Озал, као електроинжињер, 1982. године, направио индустријску револуцију у Турској чиме је извукао земљу из тешке сиротиње и беде, и данас је то једна економски моћна сила са огромном производњом у свим гранама делатности, која извози и у Русију, а добила је од ЕУ статус кандидата пре 16 година
  •  искуства петомилионског Сингапура, који се осамосталио давне 1965. године, када је на чело те мале државице дошао тада чувени Ли Куан Ју, који је заузео став да та држава мора подхитно елиминисати корупцију (што и чини потпредседник владе Вучић), запослити прворазредне људе у државним структурама, осигурати јавну безбедност, ефикасност у правосуђу, и успоставити стабилност националне валуте.

Сингапур је усвојио Национални програм развоја Сингапура, а у граду Сингапуру, који је данас један од најлепших градова на свету, ар земљишта кошта милион сингапурских долара. Земљиште насипају у океан и тако се шире, док ми првокласну земљу поклањамо странцима који само извозе драгоцене сировине.

Иако ови примери постоје већ више десетина година уназад, нити једна влада од наших реформских, демократских влада у последњих 13 година, ништа није урадила барем на копирању оних који су успели, већ је очигледно чинила све да резултати сваког дана буду све гори.

Шта сте учинили на ефикасности јавних служби, на ефикасности јавних предузећа, на побољшању услова привређивања у земљи откад сте постали Премијер? Који ви то програм развоја имате, када овај наш програм нисте прихватили, тачније, нисте га ни одбили, већ се понашате као да и не постоји?

Ми вам поново нудимо сарадњу. Да прихватите одличан економски програм, у чијој изради је учествовало више стотина искусних сељака, предузетника, привредника, економиста, и стручњака из свих области привреде, научника и академика.

Везано за ту сарадњу, захтевам од вас хитан пријем, у наредних десетак дана, са циљем да извршимо детаљну презентацију наших пројеката, који су за сада једини економски пројекти развоја привреде ове наше прелепе државе.

Сви остали програми Владе су програми који се односе на чињење безбројних уступака страним држављанима, како би исти део својих знања и технологија донели у Србију, а за тим тренутно нема потребе, докле год не искористимо своје ресурсе, где би нам уложена средства дала далеко, далеко веће ефекте и у ЕУР-има, а нарочито у бољитку народа.

Наше програме нудимо Вам као Премијеру, да их држава и Влада усвоје као пројекте националног спаса српске привреде и економије, а нарочито грађана, земље и села, од даљег уништавања и пропадања.

Морамо зауставити негативан тренд раста становништва Србије, и вратити осмех и национални понос грађанима Србије.

Мене нисте убедили да је ово што сте учинили у Бриселу у интересу Србије, а зашто бих и веровао тако нешто, кад све досадашње власти нису учиниле баш ништа у интересу ни нас привредника, ни радника, ни домаћих сељака, а стално су причале баш супротно, као што се и сада, везано за овај споразум дешава.

Инсистирам да хитно промените однос Владе према сопственом народу и сопственим привредницима, да нас уважавате, да радите свој премијерски посао, а не да поклањате оно што је власништво свих грађана Србије.

 

У очекивању Вашег одговора,

(Миодраг Николић – Феман)

Народни посланик, и

председник више удруженја привредника

Коментари (4)

  1. slavko каже:

    dacic je albanski katulik po naciji on voli svoj narod a srbi ga biraju u beogradu hhhhhh ludnica jovan je raskovic dobro reko srbi su lud narod

  2. Dejan Stojanovic каже:

    Ispravno,,Konkretno,,Razumljivo,Direktno,Strucno,Hrabro,

    Jedini ispravan put,oporavka i preporoda……

    U suprotnom svakim danom je sve gore i gore…

    Zelim Vam pre svega dobro zdravlje i da istrajete u svojim predlozima…

  3. Dragan каже:

    Veoma konstruktivno obracanje g nikolica i na mestu, posle svega sto ste ucinili za srbski narod do sada iz prilozenog, da se zakljuciti da nasa Srbija ima nas dosta patriota dajte gospodine poradite na okupljanju patriota kad ste vec sada u takvoj prilici, ja licno kao srpski seljak i mnogi drugi dace vam podrsku, na pravom ste putu, pozdrav sa padina Cera, sela Desic….

  4. VITO NIKOLJACA каже:

    Oni vise negovore kao Srbi,njihov dom nije Srbija,oni ”zive” u Vasigtonu ,Berlinu, Briselu…mali smo mi narod da bi oni razumeli nas ”racional”.Da su patriote ove zemlje davno bi podneli ostavke,ili radili u interesu Srbije.

Напиши коментар