Униформу вадим из ормара
Опет на нас крећу хорде црне, Па облаци усред зиме грме, Не чује се плач Српске нејачи, Ој, Европо од срамоте плачи…
Опет на нас крећу хорде црне, Па облаци усред зиме грме, Не чује се плач Српске нејачи, Ој, Европо од срамоте плачи…
Немачка обавештајна служба БНД помно је пратила акције терористичког ОВК на Косову, које су, према њиховим извештајима, водиле у две оперативне зоне, али је за њих у то време страх и трепет била Јединица за специјалне операције којом је командовао Милорад Улемек Легија.
У Куманову је 9. јуна 1999. године потписан споразум о повлачењу српске војске и полиције са Косова и Метохије, који је довео до прогона и етничког чишћења Срба.
Средином 15. века постојало је скоро 13.000 српских кућа у свих 480 села и вароши на Косову и Метохији. Поред наших, ту је било и 75 влашких домаћинстава у 34 села, 46 шиптарских у 23 села, 17 бугарских у 10 села
Албанци/Шиптари и Србија/Косово и Метохија. То су два појма која се посредством „слободних“ „српских“ медија нису могли чути у суботу, 9. маја, током извештавању о терористичком нападу у Куманову.
Одувек ми је била непојмљива та патолошка мржња шиптара према Србима. Још из давнина. Шта смо им ми то толико урадили, да су одувек били спремни на свакакве гнусобе. Сем што постојимо. Само наше постојање је разлог за њихову мржњу. Мржњу до истребљења. Док не нестане и последњи шкија. …а Запад их подржава у томе.
Поново позвала партијарха Иринеја да седиште СПЦ пренесе у Пећку патријаршију
Случај националног ансамбла „Венац“ из Грачанице, којем је зато што његови чланови имају документа која им је издала српска држава, ускраћено да данас наступе у швајцарском граду Бадену, није усамљен. То није први пут да дипломатска представништва земаља које Косово признају за државу спуштају рампе Србима са КиМ који желе да путују у иностранство.
Видимо на путу барикаде од бетонских блокова и балвана. Видимо и ровове. Шиптари су изненађени нашом појавом. Скачу са ровова и потежу пушке. Овога пута, са њихове стране је Касапин. Окрећем се и видим како се лудачки кези док испаљује кратке рафале на Шиптаре који покушавају да узврате ватру. Осећам се као да сам у филму „Full metal jacket“ или „Апокалипса“ само фали музика.
У оркестрираном погрому широм Косова и Метохије десетина хиљада Шиптара над Србима, убијено је најмање 19 људи, укључујући Шиптаре које су усмртили војници Кфора и осморо Срба, прогнано је око 4.000 Срба, порушено и запаљено 420 српских кућа и 40 православних цркава и манастира, укључујући више средњовековних светиња, попут цркве из 14. века Богородица Љевишка у Призрену.
Дао је војнику који је возио упутство како најбрже да стигне до куће, детаљно описавши улицу, ограду, шљивик и чесму пред капијом.
У документарцу емитованом на немачкој телевизији појавио се снимак убиства Србина у Приштини по уласку КФОР-а на Косово 1999. године
Негде у даљини се зачуо рафал. Затим још један. Тајка је полако устао са степеница на којима је седео и пришао нам полако. Очи су му биле крваве и мутне.
Америчка војна база „Бондстил“ на Косову саграђена је на две и по хиљаде хектара њива које су припадале протераним Србима који ни после 14 година не могу да поврате своје земљиште
Очевици смо завршнице злочиначких намера чупања срца из груди српског народа, Косова и Метохије, свете земље Светога Саве и Кнеза Лазара, са преко 1300 цркава и манастира подизаних и обновљених од дванаестог до двадесетог века.
На Косову и Метохији све је више инцидената којима се застрашују Срби и атакује на њихове животе и имовину. Прексиноћ је запаљена кућа Славомира Грубановића, повратника у село Бело Поље код Пећи, а исто вече група Шиптара из јужног дела Косовске Митровице каменовала је зграду у којој се донедавно налазила Скупштина општине у северном, српском делу града.
Недавно је руски ТВ канал „Култура“ приказао документарни филм „За ким звона не звоне“ о драматичној судбини манастира и храмова на Косову. Са аутором сценарија Сергејем Барабановом разговарао је јеромонах Игњатије Шестаков.
Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај „проблем“ правазишли.
Зарад остваривања својих циљева у глобалним оквирима велике западне силе су одбацивањем права, извршиле агресију на Србију 1999. године, проглашавајући да сила има да стоји изнад права.