Песник: Kentaur Wolf
Нема дана да му не отму део душе,
А он и даље траје.
Мамлази хоће мозак да им исперу,
А он их гледа па се смеје и све им даје.
Нема те боли која га није болела,
А он и даље траје.
Курвини синови, хоће његов крст.
А он их гледа, па се смеје и све им даје.
Он има више душе, него што
Издаја, лаж, самица и живот може да попије.
Његово срце је као вечност
Он и кад губи као и увек све добија.
Обраћам се искључиво ради избегавања разних шпекулација које могу да се појаве у одређеним медијима, а поводом мирног протеста који се одвија у Посебном одељењу КПЗ Забела у Пожаревцу.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Милорад Улемек Легија бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) привремено је прекинуо протест у Посебном одељењу Казнено-поправног завода у Забели.
Милорад Улемек Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), који се налази на издржавању затворске казне у Посебном одељењу Казнено-поправног завода у Забели, ступио је у штрајк глађу јер су му константно ускраћена Уставом гарантована права.
Тамо, иза бедема затворске тврђаве, физички одвојен од породице и целог света, на хлебу са седам кора, пуковник Милорад Улемек Легија пише књигу „Самурај – затворска филозофија” и дарује нам је као још једно своје књижевно дело, којим се богати српска књижевност.
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
legija u zatvoru a za srbiju nema ko da gine
За земљу се не гине! За земљу се мучи, опстаје, живи и слави Бог!
Команданте, живио господине брате!
Ко не убија, јача! Ако није окрвавио руке, нека их је све довео до пуцања, и нека их и даље тера, и џелате и њихово месо. Бог јесте уз те и такве!
ДА ЈЕ СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР ТАКО РАЗМИШЉАО НА ВИДОВДАН 1389-те, САДА НЕ БИ БИЛО НИ ТЕБЕ НИ МЕНЕ. АЛИ БОГУ ХВАЛА НИЈЕ …СЛАВА МУ.
Svaka je na mestu jednom jedinom komandantu!!!zbog svoje casti i svog naroda je u samici!!!Voleo bi da iznese u javnost ono sto on zna,ali cuva cast JEDINICE!!!Jedan je Wolf!!!