Пише: Пуковник Светозар Радишић
Ефекти поплава, цунамија, земљотреса, хемијских млазева и ватрених стихија све чешће се изједначавају са губицима у рату. Необуздан индустријски развој, непромишљености приликом истраживања нових врста енергија и неразумевање закона природе ремете изворе и услове људског постојања.
У „играма са природом“ угрожавају се човек и његова планета.
Тврдити да систем HAARP (High-frequency Active Auroral Research Project – Програм за активно истраживање јоносфере помоћу високих фреквенција) не изазива енергијске процесе на целокупној планети је једнака тврдњи да CIA (Централна обавештајна служба САД) не утиче на новинаре широм света и посебно на изабраним, циљним подручјима.
Свет се налази у мистичној и мистеризованој 2012. години. Према сазнањима бројних научника и истраживањима НАСА-е крајем године доћи ће до невероватних промена, можда и катастрофа, изазваних цикличним, солараним, магнетним олујама и ерупцијама гама-зрака. Тај за планету спољни фактор поспешиће „унутрашњи“, будући да је све јасније да свет сам себе уништава, посебно системима под контролом краљице Елизабете Друге. Реч је о планетарној антенској мрежи гигантских грејача јоносфере из система HAARP (Институт за истраживање јоносфере и војна база за противракетну одбрану Сједињених Држава, у надлежности Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице САД), коју финансира компанија ARCO у власништву краљице Елизабете Друге.
Уосталом, о проблемима које себи ствара људски род садашњим незнањем и схватањима писали су квантни физичар Брајан Свим, затим отац технологије за електромедицинску и ћелијску регенерацију др Роберт. О. Бекер и биофизичар Дитер Брес. Али, оно што је веома занимљиво јесте да су Американци, посредно, признали да уништавају планету, можда у најбољој намери – по себе. Реч је о њиховом тексту, који је за војни лист „Одбрана“ приредио Горан Калаузовић 15. јануара 2012. године. Систем HAARP је намењен за загревање атмосфере, посебно јоносфере, модификује јоносферу и утиче на пропагацију електромегнетних таласа у јоносфери. Зато је овај заштитни омотач постао објекат бројних, сталних истраживања у последњих 15 година, у којима се неприродним начином мењају стање и услови у јоносфери. Систем HAARP утиче на јоносферску плазму створену соларним ветром. Својим ВФ предајницима, који користе усмерене таласе велике снаге, тај систем сигналом екстраниских фреквенција модулише јоносферску струју из једносмерног у двосмерни ток, стварајући нова електрична поља различите јачине.
Антенски систем за активно истраживање јоносфере на Аљасци код Гаконе користи загревање јоносфере и за регионалне промене климе, а тада се примењују тзв. континуирани електромагнетни таласи. Истовремено, вероватно на основу исте идеје, ради побољшања услова за комуникацију са подморницама и комуникацију уопште, изазива се повећана проводљивост у процесу под називом хемијски млазеви (chamtrail). Специјално опремљени авиони расипају млаз гасова у којима је присутна велика концентрација честица алуминијумске прашине, чиме се повећава рефлексија и позитивно утиче на пропагацију електромагнетних таласа. У оквиру пројекта „Sanguine“ Ратна морнарица САД ради и са фреквенцијама од 76 Hz. Реч је о вибрацији која утиче и на људски мозак (опсег у којем ради мозак је од 0,5 Hz до 500 херца).
У студији Савезног хидрометеоролошког завода о теми „Стање и перспективе развоја геофизичких аспеката савременог ратовања” написано је: „Већ после Другог светског рата почело се са размишљањем о геофизичком оружју… Влада САД је преко министарстава одбране стимулисала реализацију пројекта ’Цирус’… Генерална метеоролошка служба САД је 1948. године у сарадњи са Националним саветодавним комитетом за аеронаутику, морнарицу и ратно ваздухопловство, основала лабораторију за физику облака, а експерименти су извођени у државама Охајо и Калифорнија“.
Муњеносни облаци успешно су експериментално стварани у Русији и Сједињеним Државама. У те сврхе користи се расејавање облака погодним материјалима аеросолног карактера. Методом расејавања сребројодидом постиже се смањење појаве муња између облака и тла за више од 30 одсто. Раније су се у те сврхе у доњи део облака убацивале металне иглице (најлонске игле пресвучене алуминијумом). Показало се да угљена прашина може да апсорпцијом сунчевог зрачења прикупи више енергије него било која друга врста материје, изузев нуклеарне енергије. Такође је установљено да се на тај начин ефикасно утиче на локалне непогоде.
Поред тога, научници су успели да озрачавањем јоносферског слоја утичу на људе. Електромагнетни таласи формирани између јоносфере и земљине површине, подешени на фреквенцију можданих таласа, мењају понашање људских популација за дужи период. На тај начин омогућено је да се у рату делује на непријатељеву живу силу и његове телекомуникације. У ствари, интерференцијом таласа долази до резонантних ефеката, који неповољно утичу на психу човека. Последице таквог дејства су главобоље, умор, несаница, црвенило коже, узнемиреност, агресивност и „зујање у глави” праћено високим тонским завијањем. Дакле, атмосфера се може користити у тзв. геофизичком рату.
Систем HAARP, који се све време шири и тренутно умрежава 13 локација са једном антеном код Бељине у Србији, основан је 1995. године, пуштен у рад 1997, а да ради пуном снагом од 2002. године (по најновијим подацима од 2011). Тај систем су називали Институт за истраживање јоносфере, иако је П. Ј. Морган написао: „На овој харфи анђели не свирају“.
Двадесетшестог септембра 2004. године разорни земљотрес покренуо је цунами у Индијском океану (подручје Аћеха у Индонезији) и однео најмање 260.000 живота.
Увек хладна Москва је „горела“ на 37,2 степена Целзијуса у исто време када је у Берлину било 18, а у Варшави 25 степени. У Подмосковљу је букнуло више од хиљаду шумских пожара, а горело је у Тверском и Ивановском региону. Руски војни метеоролог Николај Каравајев је поменуо америчко „климатско оружје“. Поменута је и војно-ваздухопловна студија „Временске прилике као умножавач силе“. Средства јавног информисања широм света објавила су вест да су Американци послали у свемир беспилотни авион X-37B. Та летилица је, наводно, била наоружана ласерима који могу да изазову климатске промене. Догодило се то почетком августа 2010. године.
Људи који остварују свакодневну комуникацију посредством Интернета доставили су јавности податак од посебној активности HAARP-а два дана пред земљотрес у Јапану 11. марта 2011. и престанку рада непосредно пред земљотрес. Последица тог земљотреса од 9о по Рихтеру и изазваног цунамија била је хаварија катастрофалних размера у нуклеарној централи „Фукушима–1“. Занимљиво је да се све чешће у научним круговима помиње и могућа примена HAARP-а у геофизичком рату, а ту спада и изазивање земљотреса. Мора се признати да је то тренутно најболнија тема планете.
Сличне су се трагедије догађале вековима уназад, али у 21. веку научници све чешће сумњају у добре намере „великог брата“ (најимућнији финансијери) и посебно у отуђене војске наоружане новим технологијама, које се све више додирују са нанотехнологијом.
Необјављени метео рат
Информације о загађености тла и атмосфере углавном се крију. Тај проблем у Србији најбоље разумеју грађани Панчева и Бора. На пример, вести да су Печора и Фукушима постали нови Чернобиљи, после њихових загађења, стигла је из америчке штампе. Светске хуманисте и немачке „зелене“ нису забринуле последице Нато бомбардовања на подручју општине Дервента. Према налазима еколога бомбардовање је узроковало: дегенеричну стоку, најезду глодара, чудних инсеката и змија, високу загађеност хлорофенолином и појачано зрачење на местима где су падале бомбе. Слично је прошла српска покрајина Косово и Метохија. Ракетно бомбардовање објеката на територији, за време агресије на СРЈ у пролеће 1999, утицало је на ниже слојеве тропосфере. За око 32.000 авиополетања искоришћено је више од 130.000 тона високооктанског авионског горива. Не обазирући се на забрану примене геофизичког оружја и на забрану да се природна средина изабере за војни циљ, у току војног конфликта у Југославији, по свему судећи, испољено је активно дејство по „прљавим кумулусима“, који су се формирали као резултат пожара у објектима за хемијску и нафтно-прерађивачку производњу.
Основни циљ геофизичких деловања и дејстава приликом агресије на СРЈ био је, према подацима које су руски војни експерти доставили Уједињеним нацијама, изазивање киселих киша изнад пољопривредних региона. У већини случајева, један до два сата после интензивног бомбардовања настајале су вештачке провале облака. Киселе кише тамнобраон боје падале су по површини која је обухватала више стотина квадратних километара. Неприродне промене времена, које је осетио и уочио сваки грађанин Србије, захватиле су и суседне државе. Сличне појаве изазване су у првом метеоролошком рату, који су водиле Сједињене Државе против земаља Индокине.
Авијација Натоа користила је више од 23.000 тона бомби с осиромашеним уранијумом. Искуства након примене наведене муниције показују да уношење честица уранијумске прашине кроз дисајне органе у организам узрокује дуга и озбиљна оштећења унутрашњих органа. Осим тога, се јављају: слабљење имунолошког система, раст злоћудних творевина (канцерогено деловање) и настајање озбиљних мутагених промена, што значајно увећава број случајева рађања новорођенчади с урођеним манама. Уз то, код грађана који живе на просторима где су употребљене „графитне” бомбе све чешће се појављују случајеви радиофобије. „Сандеј тајмс“ је објавио текст у којем пише да ће 12 британских војника тужити Министарство одбране у Лондону „због здравствених проблема изазваних излагањем осиромашеном уранијуму“, који је НАТО употребљавао у нападима на Савезну Републику Југославију. Од тих 12 војника, 11 се налазио на Косову и Метохији.
Према Б.Н. Алексејеву, експерту за еколошку безбедност, у земљишту и замљишним водама на територији Југославије пронађени су тешки метали, диоксин, графитна прашина, пирилен (минерално уље које се користи у системима за расхлађивање)… Бомбардовање је довело, према једном од његових извештаја, до значајног загађења атмосфере, резервоара, земљишта и подземних вода високотоксичним и штетним материјама. У облацима који су образовани накод дејства НАТО-а, нађени су производи сагоревања мономера винил-хлорида, амонијака, хлора, азота и њихових оксида и различитих угљоводоничних једињења.
Боја атмосферских падавина у виду киселих киша изнад рејона бомбардованих нафтно-хемијских предузећа подсећала је на венску крв. Проблем је што миротворци из коалиције окупљене око НАТО-а нису знали, или нису хтели да знају, да су на тај начин ослобођене супстанце постале својина читавог света. Погоршање еколошких услова у пролећно-летњем периоду 1999. године довело је до поремећаја сезонских миграционих процеса ловних врста риба, птица и дивљих животиња. Својим „незнањем“ и слепилом допринели су бржем (п)остварењу језуитско-вавилонског сна.
На провери је с(а)вест човечанства
Шеф радне групе програма УН за заштиту животне средине на Балкану, Пека Хависто затражио је, према писању „Гардијана“, „преиспитивање правила рата“ – која су довела до тога да су становници Србије и Косова и Метохије, после интервенције НАТО-а, „суочени са смртоносним загађењем“. Захтев је поднео на Симпозијуму о загађењу Дунава, одржаном у Будимпешти крајем октобра 1999. године. Према другом учеснику истог скупа, Филипу Велеру (из Светског фонда за природу) НАТО је, бомбардујући рафинерије и хемијска постројења, „провео крајње опасан експеримент, с непознатим и потенцијално катастрофалним последицама“.
Када је реч о „осетљивости Планете“ Никола Тесла је написао да се на Земљи могу изазвати поремећаји механичким ефектима произведеним у модерном ратовању: „Експлозије мина, торпеда, хаубица и пушака развијају реактивне силе у односу на Земљу, које се мере у стотинама па и хиљадама тона и могу се осетити широм Земаљске кугле… Ако се такви поремећаји планирају, њихова комбинована активност може да проузрокује тектонска померања у било ком делу Земље”.
Не треба заборавити да је природа жива и да је у њој све повезано и док се не проуче ћуди етерско-теорзионог, гравитационог, кулоновог, Метериковог, лептонског, магнетног, скаларног и других поља, сваки утицај на природу остаће мистичан.
Неко би се рекло да природа узвраћа ударац. Истина је да природа тако функционише и да се сваки поремећај њене хармоније баш тако манифестује – на вибрације и изазване резонансе природа реагује земљотресима а на хемијске, ласерске, радиофреквентне и друге вибрационе промене: провалама „прљавих“ облака (поплавама), земљотресима, вулканима и тропским врућинама. Те и такве реакције постоје од постања. Веза човека с природом је таква да на њихову „хармоничну“ спрегу непрестано утичу хемијски, физички, енергетски, умни, биолошки и можда још неки неистражени процеси. Ту везу само човек може да (са)чува.
Када се зна на шта су све кабалисти спремни, јасно је да рат против Планете који воде мегафинансијери није нимало наиван. У том рату нестају из дана у дан услови за живот Земљана. Познато је да предстоји борба за опстанак становништва и планете због оштећеног озонског омотача и нестајња животиња и биљака, условљеног разним врстама загађења.
Стога, зар још неко сумња да научници истражујући нове енергије и могућности њихове примене, без одговарајуће арбитраже и контроле, све време стварају шансе за уништење планете, будући да је у космосу све енергија у одређеном цикличном, спралном кретању непосредно и тренутно зависна од учесталости ритма?
Зато је логично што најзначајније еколошке организације и најугледнији климатолози и сеизмолози, сматрају да су све чешћи земљотреси, поплаве и несносне врућине последице необузданог индустријског и неконтролисаног научног развоја, који су толико упропастили природу да планета сада посрће од физичке исцрпљености и бљује због затрованости.
Галус Кадоно, шеф швајцарске еколошке фондације „Греина“ је за „Фајненшел тајмс“ изјавио да је лицемерно да се плод људских недела и сакаћење природних извора егзистенције и даље назива „природним непогодама“. На питање да ли су људи саучесници у климатском самоуништењу Земље и сопственом сведимензионом самоуништењу, уз неспорне космичке циклусе, одговор је, свакако – ДА!
