Распеће Ђорђа Мартиновића

Десило се то у Гњилану првог маја 1985. године. Ђорђу Мартиновићу, шиптарски злочинци и сепаратисти набили су са коцем полулитарску флашу кроз чмар у утробу! Флаша се зауставила тик под десним подребарним луком, а овај злочин шиптарски злочинци су смишљено починили како би поспешили исељавања Срба са Косова, који су се после тога почели масовно исељавати.

raspece-djordja-martinovica

Флашу су из утробе жртве извадила у приштинској болници два хирурга Шиптара и један српски хирург др Морачић. Њега су Шиптари накнадно позвали, пошто су се уплашили када су отворили утробу и видели флашу и срчу коју је требало извадити. Др Морачић је после операције изјавио:

Аутор слике је Мића Поповић

Аутор слике је Мића Поповић

– Призор који сам затекао био је језив.

Ђорђе Мартиновић је после тога оперисан још три пута, једном на Војномедицинској академији у Београду и два пута у Лондону.

О овом злочину тада је писала целокупна домаћа и светска штампа. Само неколико дана после операције која је изведена на ВМА-а, коју су опседали новинари, бојећи се да се Срби на Косову не дигну на устанак, тада моћни Стане Доланц, министар Унутрашњих послова Југославије, шеф Контраобавештајне службе и потенцијални наследник Јосипа Броза Тита, чинио је све да злочин не буде приписан Шиптарима и буде потпуно другучаје представљен јавности.

Уз помоћ Брозових генерала, пре свега адмирала Бранка Мамуле, генерала Милана Даљевића, генерала Владимира Војводића, генерала и народног хероја Југославије Петра Грачанина и пуковника Новака Ивановића, начелника Дома ЈНА у Гњилану, где је Мартиновић био запослен, разним манипулацијама, обманама јавности и скривањем истине о злочину, ток истраге је скренут у другом правцу.

Многи искази и чињенице о сраховитом чину насиља су фалсификовани, а јавност обавештена да је Мартиновић наводно признао да се сам повредио. Очигледно је било да је реч о завери државе против једног малог човека и да се од ужасног страдања и психичког и физичког малтретирања прави  лакрдија.

О „случају Ђорђа Мартиновића” расправљала је и скупштина Југославије осам пута, али без резултата. Скупштина Србије шест пута је одлагала расправу јер су руководиоци сматрали да она није надлежна за случај већ према Уставу Покрајне Косово. Разрешењу случаја није помогло чак ни писмо нашег познатог писца Добрице Ћосића, које је јавно упућено Бранку Мамули и Душану Чкребићу, тада актуелном Председнику Скупштине Србије.

Велимир Цветић и Ђорђе Мартиновић

Велимир Цветић и Ђорђе Мартиновић

У злочину учествовале најмање три особе

После операције у Лондону у болници „Свети Ђорђе”, чувени проктолог светског угледа др Петер Холи изјавио је новинару Милораду Бајићу:
– Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама, после увида у комплетну медицинску документацију, насиље су извршиле најмање три особе. Сумњало се да су злочин извршили сестрићи Синана Хасанија, тада актуелног председника СФРЈ по кључу, против којих је Велимир Цветић, адвокат Ђорђа Мартиновића покренуо истрагу.

Лицемерје и лажи Станета Доланца

После изјаве коју је дао Стане Доланц, министар унутрашњих послова СФРЈ, љубљанској телевизији, медији више нису писали о „случају Мартиновић”.

У тој изјави Доланц је дословце рекао присутним новинарима:
– Што се тиче случаја Ђорђа Мартиновића обустављена је свака истрага, суђења неће бити јер су моји криминалистички органи утврдили да се он сам повредио.

Затим је Доланц са осмехом лицемерно додао:
– Жао ми је што је Ђорђе Мартиновић српски самурај који је над собом извршио харакири.
На ту досетку Доланца, сви присутни новинари су се насмејали. Ова изјава је, нажалост, до данас на снази. Због те изјаве за све ово време, читаве две деценије, случај је остао за јавност неразјашњен и нерасветљен.

Покој му души… Србија никада не треба да заборави своје мученике!

Епилог случаја Мартиновић 

О „случају Мартиновић” редитељ Милорад Бајић снимио је документарне филмове „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Међутим, и они су једини пут приказани у Дому синдиката у Београду 1986. године. После тога стигла је забрана приказивања, која и дан-данас важи.

Поводом двадесете годишњице од овог страшног злочина, крајем маја, Милорад Бајић је, у сарадњи са студентском организацијом „Центар” на Правном факултету организовао трибину под називом „Косово пре Милошевића – толеранција или терор?”, на којој је требало да буду приказани филмови „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Ипак, према Бајићевим речима, три сата пре почетка стигла је забрана (?!) и трибина није одржана.

Тако је истина у Србији још једанпут поражена.

Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова је постао симбол и метафора страдања Срба са Косова и Метохије.

Паљење Пећке патријаршије, силовање монахиња, силовање старица, трудница, малолетница, паљење жита, сече винограда, прекопавање дечијих гробова.

Паљење и рушење 156 манастира, цркава на Косову и Метохији, само од 1999. до 18. марта 2004. године. (Све уз благослов КФОР-а). Србе на Косову и Метохији убијају као дивљач, притом нико не одговара, а „демократска” Европа ћути!?!?!

Ђорђе Мартиновић се под притиском иселио са Косова и Метохије и населио у Крушевцу где је живео у великој немаштини. Умро је 2000. године као тежак инвалид. Иза себе оставио је супругу, три сина, кћер и једанаест унучади. Нико од њих није запослен. Сва три сина и два најстарија унука били су мобилисани за време НАТО бомбардовања 1999.

Парастос Ђорђу Мартиновићу

Са благословом његове светости Патријарха српског Иринеја (тадашњег Епископа нишког), Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је 5. јула 2008. године, у Крушевцу помен косовско-метохијском страдалнику Ђорђу Мартиновићу (+2000. г.), чије понижење и дубока рана представљају почетак новијег понижења и страдања српског народа на Косову и Метохији, као и данашње предубоке ране косовско-метохијске.

Парастосу је присуствовао и др Јован Стриковић, један од часних чланова комисије која вештачила овај случај. Он је поново потврдио оно што је изјавио и пре 25 година, насупрот срамном извештају неких српских комуниста – да Ђорђе Мартиновић није извршио самоповређивање, већ су му ране нанели Шиптари.

О величини и тежини страдања Ђорђа Мартиновића најбоље сведочи запис са његовог надгробног споменика:

Како да ти захвалимо,
оставио си за своје покољење
сећање на твоју тужну трагедију,
остаћеш запамћен као мученик
и вечна жртва српског народа

Од државе Србије, породица Ђорђа Мартиновића није добила ни 100 грама кафе нити коцку шећера. Пресуда II Општинског Суда у Београду, у његову корист, скривена је од јавности.

Пресуда

По тужби Ђорђа Мартиновића, Други општински суд у Београду донео је 1990. године пресуду према којој је држава проглашена кривом за нанете увреде и тенденциозно скривање истине. Суд је одлучио да је над Мартиновићем извршено насиље, а узео је у обзир изјаве др Холија и посебне комисије на чијем челу је био др Владислав Доџић. Држави је наложено да Мартиновићу исплати на име одштете 100.000 немачких марака. Налаз је склоњен од јавности, а одштета никада није исплаћена. Извршење пресуде су, према Милораду Бајићу, спречили савезни секретар унутрашњих послова Петар Грачанин и адмирал Бранко Мамула, који су наложили да предмет буде похрањен у Архиву ССНО.

Браћо Срби и сестре Српкиње…

Молим Вас да пошаљете слику „Распећа” Ђорђа Мартиновића и пратеће текстове путем интернета свим Србима који живе у свету, да се не заборави.




14 коментара

  1. Jovan

    Živeo sam tada na Kosovu. U toj lakrdiji ravnopravno su učestvovali i oni koji se izjašnjavaju kao srbi. Oni su bili pokriće, alibi, ostalim nesrbima. Njih treba da je sram, pa tek onda šiptare i ostale.

  2. ............................................

    Христос васкрсе!
    Што рече Конузин ономад: „Има ли овде Срба?“ Шта раде наше службе поводом свега наведеног, зашто наши политичари ћуте о свему овоме када се поведе расправа о КиМ? Зашто не наведу број уништених светиња и силованих и побијених, зашто не наведу овакве примере страдања као доказ „толеранције“ која је тамо владала пре „злог“ Милошевића? Да мало демократска Европа сазна за дела која чине њени штићеници! И то све представити нецензурисано, неће се ваљда господа згрозити над делима „јадног и угњетеног народа“ који је ето пострадао од Милошевића јер је он хтео да задовољи свој бестијарни нагон, како су умели да га опишу. Имамо ли ми некога ко зна историју и ко зна и кадар је да креира догађаје, да планира деценијама, ако не и вековима унапред, некога ко ће проучити тај „народ“ и дугорочно га ослабити на културан начин? Да зажале што су се икада намерили на Србију! Или ћемо и даље ћутати док нас не сатру до краја док нам судбину одређују они који се продају за неколико црвених бирајући људске и моралне креатуре да нас воде?

  3. Томислав Ковач

    Заборавили сте у овом тексту један детаљ!

    Милорад Бајић је поводом случаја Ђорђа Мартиновића некадашњем председнику Слободану Милошевићу писао сваког 1. маја, укупно 11 писама, на која није никада одговорено. Бајић тврди да је тираж три књиге, које су написане о случају, откупила углавном југословенска односно српска УДБ-а.

  4. zrno peska u pustinji

    Narod je kriv, ugnjetavan je vekovima unazad navikao je na sve to, neobrazovan izmanipulisan do maksimuma siromasan zaplasen je uvek „drzan u saci“ ziveo u iluzijama da ce sutra biti bolje i zivimo vekovima snove i obecanja stranih obavestajnih … Dakle Srbi i svi ostali cuvajte se prvo svojih ljudi pa tek onda stranaca …. Prodali su dusu djavolu … Tuga …. 🙁

  5. Cira rudenik

    Nikada se ovako nesto nebi moglo dogoditi da nasi bedni rukovodioci koji su bili sluge Slovenacke i Hrvatske komunisticke elite bezpogovorno izvrsavali i najstrasnije zlocine kao sto je slucaj „MARTINOVC“ ? To je samo jedan od stotinama slucajeva sto su cinili protiv svoga naroda cast izuzecima koji su bili nemocni nad „komunistima“ koji su vodili nasu Srbiju ?? Sreca je nasa da dobri ljudi ne daju da se sve ovo zaboravi i kazuju ko je za sve ovo kriv da pokolenja uce gde je mesto izrodima koji su radili protiv svog roda !!

  6. ljubisa

    Licno sam poznavao Djordja Martinovica.Tada sam bio pripadnik bivse Jna u Gnjilanu,vojna posta 3077 kasarna Zejnel Hajdini.Mimo poznavanja gore navedenog koji je radio kao gradjansko lice na sluzbi u Jna,a radio je u Domu vojske i nasoj kantini,takodje sam sa jos 8 vojnika dao preko potrebnu krv za Djordja.Kasnije sam cuo neke informacije koje su plasirali bivsa Jna na celu sa komandantom kasarne Novakom Ivanovicem da se je ovaj mucenik samo-zadovoljavao na nekoj njivi u blizini svoga sela.Naravno da je to bila laz i zataskavanje zlocina koji su pocinili Siptari.U jednom kafic.. koji se zove King,vlasnik je bio siptar jedan moj prijatelj po nacionalnosti siptar rekao mi je u poverenju da je komandant kasarne Novak Ivanovic dobio 100 hiljada Svajcaraca da bi svedocio da je Djordje bio gej.Nisam znao da je Djordje preminuo 2000-te,neka mu je laka zemlja.Velika nepravda je ucinjena nad njim,nadam se da ce pocinioce stici barem bozja kazna.

  7. Кан

    Треба самлети кости оног Усташе из куће цвећа и просути у неки јавни колектор.Доћи ће ће време за освету сто година моја породица памти своје страдање.

    1. goksi

      to care!treba govnetu minirati i grob i celu kuću cveća čak i jovanketinu zajedno s njim maju im jebem!bila je ona milion puta gora od njega jebo li joj on majku!jbm im mamu oboma dda im jebem zločinačku!

      1. мила

        То и јесте наша највећа несрећа издаја од стране војног врха који се на нашој крви и зноју башкарио и уживао све благодети,а никад ништа добро нису урадили.Хвала вам за ово име-нека се зна ко је издајник.Ако није већ,доћи ће кад-тад пред суд на ком нема помиловања ни намјештања.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *