Признајем, судите, 1999. био сам војник…

Пише: Зоран Шапоњић

Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо.

zoran-saponjicДанима ми у глави звони оптужба изречена од стране извесне НАТО организације у Београду како Србија одбија да се суочи са својом „ратном злочиначком прошлошћу“, како одбија суочавање са тим „шта је било пре и током бомбардовања“ и како је „немогуће ићи ка демократији а почињати историју 24. марта“!?!

Данима ми у глави звони ћутање оних у Србији од којих сам очекивао да, ако ништа друго, оно барем приупитају оне који то говоре – какве су то и где колективне злочине починили Србија и српски народ, па би требало да се суоче са „злочиначком ратном прошлошћу“ и шта је то било „пре и после бомбардовања“ па би Србија и српски народ и са тим требало да живе и осећају вечну кривицу?

Шта то урадисмо па нас из срца Београда прозивају за „злочиначку ратну прошлост“, а ми не смемо ни да писнемо, ни да питамо шта смо то, кад, и коме учинили?

Признајем, ево овде и данас, носио сам у пролеће 1999. године униформу војске моје државе, читавих 55 дана, извршавао наређења и задатке претпостављених старешина. И, нисмо ни ја, ни моји ратни другови, читава моја бригада, Бог ми сведок, за то време нити кога убили, нити кога опљачкали, наружили, нити кога издали, нити направили какав други језиви злочин. Само носили пушке и уноформе. Ако неко тврди другачије, ако ови из Београда имају доказе, нека их изнесу, нека каже, кад, кога, где…

И, питам данас, оне који из Београда, и мене и моје ратне другове, моју бригаду, јер и она је тог пролећа, пре и после тога, била део Србије и део овог народа, део војске, део рата, оптужују сада за „злочиначку ратну прошлост“, шта смо то урадили, где су вам докази за наше злочине за које нас тако безобразно и безобзирно оптужујете? Јер, колико сам неук схватио, ваша оптужба, изречена с невероватном лакоћом, она о „злочиначкој ратној прошлости Србије“, односи се на све нас, не само на оне који су носили униформу те 1999. године, и пре и после тога, него на читав народ, на читаву Србију… Ако грешим, реците…

И, је ли потребно, да и ја, и моји ратни другови, колективно оптужени за измишљене злочине, својој деци данас, и родитељима, и пријатељима, објашњавамо да јесмо носили униформу, часно, поштено, измирили дуг према отаџбини, али да нисмо починили никакав злочин. Да ли је потребно да свако од нас, колективно оптужен, иде около и објашњава да јесте носио униформу, да је бранио своју земљу, да је Србин, али, да није ратни злочинац? Или би, можда, да смо 1999. године, дезертирали, сакрили се у мишје рупе, данас били више слављени, проглашавани херојима?

И, ако кренемо даље, шта је то било „пре и током бомбардовања“ а ми, држава Србија и српски народ одбијамо да се суочимо са тим, и тиме прихватимо одговорност за то што сте нас бомбардовали? Дакле, нисте криви ви што сте на нас недељама бацали бомбе, него смо криви ми, Срби, народ. Какав смо то језиви, стравични, грозни злочин починили пре 24. марта па смо заслужили, па смо криви, одговорни што сте побили ону децу што су седела на ноши, што сте побили неколико хиљада невиних, што сте на нас бацили тоне уранијума и потписали смртну пресуду за генерације и генерације унапред? За све оне који ће у вековима који долазе овде бити рођени. Који су то стравични злочин починили наши нерођени унуци па су и они кажњени заједно са нама који одбијамо да суочимо са тим што смо починили „пре и током бомбардовања“?

Ако можда мислите на онај Рачак и ону америчку битангу, реците, да знамо. Џаба вама докази, овамо, у мом крају за такве се каже – „ни стра’ ни образа“… Ако је био злочин бранити своју земљу, свој народ, ако је злочин борити се против терориста и пуцати на оне који пуцају на вас, реците!

И, реците још, хоћете ли можда још некога у нашег окружењу, некога од оних којих су нас бомбардовали 1999. године, позвати да се суоче са „злочиначком ратном прошлошћу“, или су суочавања те врсте резервисана само за нас несрећне Србе?

После овог слободно можете рећи да вас мрзим, из дна душе. Да сам десничар, „милицоид“, будала, све што год хоћете. Баш ме брига. Мислите шта год хоћете. Ја све ово због мог образа, а ви са својим чините шта вас је воља. Ипак смо ми два различита света.

 

Искра




4 коментара

  1. Elaine

    In truth, USA/NATO had no legal rights to bomb Serbia and proceed to treat her the way they have for the years the have followed. Theirs was a hate fueled war of destruction against Serbia. They had no right or need to carve away Kosovo and hand it to the Albanians, they have done nothing to protect what little rights Serbs have been left with. They leave a rotting legacy of death by proxy via depleted uranium. I have never had one tiny fraction of faith in what USA/NATO did – NATO is USA’S attack dog that legitimises their illegal and subversive activities – Serbia was an illegal war using illegal weapons and the blueprint for the invasion of Iraq. Before Serbia, USA had not used NATO to fulfil it’s personal war, the first time since the Cold Wa ended and after which NATO should legally have been disbanded.

  2. Miro

    Zlocini NATO i njihovih sluga su strasni i nikad ne smiju biti niti zaboravljeni niti oprosteni. Sud SRJ je osudio zlocince Klintona,Solanu i ostale zlocince na po 20 g. zatvora. Remzi Clark je oformio nezavisli Medjunarodni sud kojí je takodje osudio te zlocince i zločine napravljene nezakonitim i nicim izazvanim bombardovanjem. Vi koji ste herojski i slabno stajáli na braniku otadzbine ostat ce te Heroji u srcima svakog postenog Srbina

  3. Djordje

    Misljenje svih nas nije bitno. Vazno je samo misljenje prodatih politicara. Oni su ti koji potpisuju, koji se izvinjavaju u nase ime, koji dozvoljavaju da se blati krv, nasa i nasih saboraca. Oni nas pripajaju paktovima, pretapaju i unistavaju opremu i borbena sredstva, ukidaju vojni rok, smanjuju dnevnice, srozavaju ugled vojske, postavljaju poslusnike na rukovodeca mesta, hapse sposobne staresine, umanjuju i prikrivaju sve nase borbene uspehe, dozvoljavaju da izdajnici imaju termine i prostor u medijima… Ima toga jos mnogo, ali i ovo je previse. Problem je sto sa vlasti odu jedni, a dodju isti takvi. Srbi nisu vec vekovima sami doveli ili sklonili sa vlasti niti jednog svog vladara. Uvek su nam to radili drugi. Ubijali su nam kraljeve, dovodili Tita i komuniste, postavili Slobu pa ga onda hapsili, napravili „desavanje naroda“ 5. oktobra isto kao i 27. marta, uvalili nam Djindjica, pa ga posle toga ubili sami, zamenili ga Tadicem pa ga posle izbrisali belim listicima, poturili nam Vucica kog ce trpeti jos jedan mandat, cak ni ceo naredni mandat, a onda ga zameniti „novim neukaljanim snagama“ koje sada polako rastu pod njihovim instrukcijama. Prave nam nove tenzije u regionu i spremaju nas za novi rat. Sto se mene tice, ja sam svoju zakletvu dao 1981. godine. Nikada je nisam pogazio. Necu ni sad, ali ce se sada igrati po nekim mojim pravilima.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *