Напаћен и сакат
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Војвода Петар Бојовић, пре него што је донео одлуку да заустави даље напредовање српске војске, хтео је да ослушне глас српског војника. Постројио је једну већу јединицу и саопштио јој је одлуку Врховне команде, о заустављању српске војске док не стигне појачање.
Ој, Србине, шајкаче ти твоје, гробови ти свуд’ расути стоје, све од Цера до Крфа и Вида, жртво вечна, белосветских гњида…
Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена.
Био је Велики рат, а у њему млади ратник Видосав Марјановић из Шљивовице, узданица своје самохране мајке Станојке. Ни гласа с фронта од сина она годинама није чула: да ли је жив, сваког дана се питала.
Не плачи мајко, ја сам добро, никад ме није ни био страх, не бој се, не додирујем копно, гледам те одозго где није мрак…
Тог лета 1914. примише Срби велику борбу. И тад је био ултиматум и тад нисмо имали куд. И опет против пола света. Неколико дана Цер је био права буктиња. Неколико година касније, права костурница. Или више изгинулих Шваба ни више изгинулих Срба… Степа одбрани Цер… Србију ни тад не одбранисмо. Чекале су нас албанске гудуре…
Мало сам се био расписао задњих дана, па реко бићу миран једно време… Не да враг мира, прелетим мало по фб, и опет прича како нас је, ето, неко завадио, велике силе управљају са нама, има лоших људи и код нас и њих, као сви ми имамо неког тамо, удатог или ожењеног, и да су криви ратнохушкачи са обе стране…
23. маја 1996. године у насељу Бамут, на свој рођендан, на православни празник Вазнесења Господњег, Евгенију су одрубили главу. Чак ни са мртвог војника терористи нису смели да скину крстић.
Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо.
Бивши припадник НАТО снага на Косову и Метохији, Јепе Јакобсен, коментарише одлуку о гласању за пријем Косова у Унеско и говори о осталим страдањима српских светиња на истом простору.
Настаје проблем и у висини мушке чељади, јер они по правилу највише порасту у војсци, а без ње некако остају жгољави, неухрањени, неискусни, без муда и без осталих мушких атрибута.
Светска тенденција развоја наоружања на принципима иновација заснована је на широкој примени борбених роботских и техничких система. Руски пројекти за одбрану труде се да не заостају за овим перспективним трендом. По мишљењу помоћника главнокомандујућег Копнене војске, пуковника Сергеја Иванова, „у перспективи је да најмање 30% војне технике и наоружања јединица РФ треба да чине роботи“.