Видовдан

Песник: Никола Николић

Нек сва звона Црквена се чују,
Свете Петке и Богородице,
Нек Косовским пољем одјекују,
Нашег Цара, цркве Лазарице…

Видовдан је сестро моја драга,
Али мира у мом срцу нема,
Одлазим ти са кућнога прага,
На Косову нешто нам се спрема…

Ту на брду зачух сивог вука,
Усред лета кад му време није,
Српски народ на Косову кука,
Срце јако у грудима бије…

Зачух сурог орла са планине,
Преноси ми сваку реч Србина,
Па се назад у висине вине,
Зове браћо Српска отаџбина…

Свуд се шире божура мириси,
Па и небо Српско се црвени,
Царе Лазо у мом срцу ти си,
Божју милост подари и мени…

Обилићу славни Српски сине,
Твоје име ја правдом називам,
Како се за Српску земљу гине,
Ноћас све јунаке ја призивам…

Југовићи стари Југ Богдане,
Што Вас мајка редом испратила,
Отац стаје испред свога сина,
Сестра сузом покрове залила…

Какво срце треба да ми буде,
Па да издам Српску земљу Свету,
Зар да продам очеве и људе,
И доживим судбину проклету…

Не дам браћо оно што је моје,
Не дам педаљ своје отаџбине,
Нек ми кости на Косову стоје,
Освети ме мој рођени сине…

Видовдан је Срби браћо моја,
Не дајмо да душмани нам суде,
Божурова црвена је боја,
Нека буде што мора да буде…

Видовдан је празник Српски свети,
Данас Срби да издаје нема,
Нека знају душмани проклети,
Да се храбра Српска војска спрема…

Данас нек се спрема барјак свети,
Нек Патријарх служи молебане,
Ја ћу барјак са чашћу понети,
Видовданска зора када сване…

Лета Господњег
28. јуна 2018.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *