Видовдан
Нек сва звона Црквена се чују, Свете Петке и Богородице, Нек Косовским пољем одјекују, Нашег Цара, цркве Лазарице…
Крвав путник јавља да је царство пало, И од силне војске оста врло мало. Сам цар Лазар паде у крвавом боју, Бранећ’ храбро себе и државу своју…
Прилепац, родно место славног кнеза Лазара, пада у заборав. Изузев табле на улазу у село, ништа више не говори да је ту родни дом кнеза на чијој жртви је створен цео косовски мит.