НЕКАЖЊЕН ЗЛОЧИН ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСТА: Јасна Тасић (15) мучена па свирепо убијена!

29. априла 1999. године шиптарски терористи су на врло окрутан и свиреп начин убили српску девојчицу Јасну Тасић. Било јој је само 15 година. Убице из банде Рамуша Харадинаја су и даље на слободи.

Током шиптарске агресије (1998-2000) на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности, међу којима и осамнаесторо деце. Шиптарски терористи из такозване ОВК бесомучно су убијали цивиле – жене, децу и старце чија је једина кривица била њихова националност. Поред Срба, на мети терориста су се нашли и Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци.

На територији општине Призрен било је отворено десетак логора и приватних затвора где су затварани српски цивили и полицајци. У тим логорима су вршена и масовна систематска силовања жена и девојака српске, ромске и албанске националности.

Најмлађе жртве шиптарског терора у Призрену били су четворомесечни Сава Младеновић и шестомесечна беба Зорица Димић. Убијени су 1999. године на врло окрутан начин.

29. априла 1999. године наоружани шиптарски терористи пресрели су девојчицу Јасну Тасић на путу ка кући и насилно је одвели у непознатом правцу. Терористи из банде Рамуша Харадинаја затворили су ову девојчицу у кућу Назифа Елзанија која је служила као приватни затвор. Јасна је била изложена страховитом психичком и физичком мучењу од стране терориста. У том затвору Јасна је била зверски мучена и малтретирана а потом окрутно убијена. Било јој је само 15 година.

Иако није ни знала шта значи рат, Јасна је за шиптарске терористе представљала „претњу“ због чега је морала бити уклоњена.

Стравичне слике њеног убиства обишле су читав свет а до данас нико није процесуиран за ово свирепо убиство.

Шиптарски терористи су на најокрутнији начин прекинули једно детињство. Прекинути су сви снови, жеље, надања, маштања једног детета. Јасни није дозвољено да одрасте! Имала би данас своју породицу – супруга, децу… завршила би школе, уживала би у свим радостима које живот и младост носе. Нажалост, уместо свега тога Јасна почива на локалном гробљу, а од веселе и насмејане девојчице остала је фотографија на хладном, мермерном споменику.

Једно детињство је заувек угашено а породица Тасић је остала трајно завијена у црно. Додатну бол породици сигурно ствара и сазнање да за овај злочин баш нико није одговарао! Зар није кажњиво мучити, малтретирати па зверски убити девојчицу од 15 година? Питамо се сви али одговора нема готово две деценије. Ипак, надамо се да ће правда стићи починиоце и да ће организатори свих ових стравичних злочина одговарати за своја недела.

Током трајања рата али и касније, на Косову и Метохији је свирепо убијено 129 деце српске и ромске националности а припадници терористиче тзв. ОВК до данас нису процесуирани нити осуђени за ове стравичне злочине.

О каквом степену бруталности се ради, сведочи нам и чињеница да су Шиптари бесомучно убијали чак и шиптарску децу. Један од таквих примера је свирепо убиство девојчица Аделине (3) и Мимозе Хајре (9) које су масакриране са породицом у Глоговцу.

Оваквих злочина је било на претек а задатак свих нас је да памтимо и спомињемо ове невине жртве како се злочини никада не би заборавили.




2 коментара

  1. Jelena

    E moja Srbijo, zaboravili smo sve. Samo su nam pare u glavi usli bi smo u savez i sa Djavolom. Pravda Bozija je dostizna ….crkavaju dole polako jos koju godinu i bice to naplacenoo…

  2. Стефан

    „Зли људи учинише најгоре дело – да остане пусто моје село, да остану само ружне слике проклете ти земље Америке.“

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *